Pošto Subotica još uvek nije uspela da realizuje projekat izgradnje centralnog gradskog groblja u ovom gradu gotovo da nema mesta za nove grobnice i rake. Situacija je alarmantna, naročito, u groblju u Aleksandrovu, Senćanskom i Bajskom, dok u Kerskom groblju još uvek ima slobodnog prostora.
Javno komunalno preduzeće "Pogrebno" upravlja sa deset grobalja, i prema njihovoj evidenciji u Subotici ima 11.835 grobnica i 21.820 raka. Međutim, u preduzeću kažu da to nisu tačni podaci jer je "kazna ove delatnosti da ih se sugrađani uopšte ne sete dok im se ne desi smrtni slučaj u porodici".
- Ni na katoličkom, ni pravoslavnom delu groblja u Aleksandrovu već duže vreme nema prostora za nova grobna mesta. Sahrane se vrše u postojeće grobnice i rake, a ne postoji ni mogućnost proširenja, jer je groblje omeđano ulicama. Groblje kod Dudove šume u gradskom delu nema više prostora i sahrane se vrše u crkvenom delu. U Senćanskom groblju smo uspeli da obezbedimo novu parcelu - kaže direktorica Vesna Prćić.
Jedini način kojim "Pogrebno" može da obezbedi nova grobna mesta, a što je u skladu sa gradskom odlukom, je postupak licitacije napuštenih grobnica i poništavanje grobova i raka. Pošto je svaka sahrana ograničena na deset godina obaveznog i 30 godina produženog počivanja, tek nakon tog vremena se prostor može ponovo privesti nameni. Vesna Prćić kaže da se porodice pokojnika pozivaju putem javnih glasila kako bi izvršili eshumaciju posmrtnih ostataka, međutim, na poslednji poziv im se niko nije javio.
- To je i za nas mučan postupak, ali je jedini način da se dođe do novih parcela. U Bajskom groblju smo pre 15 godina otkupili deo komšijskog dvorišta i imali smo još jednu ponudu za otkup, ali od Direkcije za imovinu nismo dobili saglasnost. Na Paliću se radi na izvršenju eksproprijacije da bi se groblje proširilo i stanje je alarmantno. Zajedno sa Gradskom upravom pokušavamo da rešimo problem, ali nam otežava situaciju što poništavanje grobnih mesta ima efekat kada su na celoj parceli grobovi u kojima je sahrana izvršena pre 30 godina. Poslednjih godina popunjavamo pojedinačna mesta i tako svesno onemogućavamo poništenje cele parcele - kaže Prćićeva.
Još početkom osamdesetih godina prošlog veka usvojen je projekat za centralno gradsko groblje koje bi zadovoljilo potrebe grada i bilo izmešteno van njega. Predviđeno mesto je između naselja Mali Bajmok i Crveno selo. Pošto je reč je o investiciji za koju grad nema novca, u "Pogrebnom" misle da je za početak neophodno napraviti ažurnu evidenciju u ovoj oblasti, što je teško zbog odnosa građana prema ovoj delatnosti. Zbog toga su odlučili da započnu prodaju grobne opreme, prevoz i organizaciju ceremonije sahrane kako bi građani lično, u njihovom preduzeću, ostavili podatke kojima grad treba da raspolaže.
- Do nedavno smo bili zaduženi samo za zemljane radove i održavanje. Od Direkcije za izgradnju smo za košenje prošle godine dobili dva miliona dinara, mada su troškovi dvostruko veći za taj posao. Za grobnice građani naknadu plaćaju deset godina unapred po odluci iz 1998. godine koju bi trebalo u mnogim delovima izmeniti. Za to je potrebna tačna evidencija korisnika naših usluga i verujemo da možemo zainteresovati ljude da počnu da vode brigu o grobnoj dokumentaciji i troškovima, pošto za sada, u većini slučajeva malo naslednika ispunjava obaveze. Želimo da podignemo nivo struke, a za to je potreban novac - zaključuje Vesna Prćić.
Groblja više nisu mesta mira i tišine
"Pogrebno" i Subotičani suočeni su i sa problemom krađa. Osim mesinganih i bakarnih predmeta i obeležja lopovi odnose i cveće.
- Groblja se, nažalost, koriste i za prolazno ili prilazno mesto i nisu više mesta mira i tišine. U Kerskom i Bajskom groblju imamo zahtev da kasnije zaključavamo kapiju zbog zaposlenih i đaka koji tuda prolaze. Ali, nije logično da mnogi sa cvećem izlaze iz groblja - kažu u "Pogrebnom".
