MIRIS STARIH „DISNOTORA“
Kao što je nekad 1. maj odlično pao ljudima koji su se poljoprivredom bavili tek „nakon redovnog posla“ da ne zakasnu sa setvom kukuruza ili suncokreta tako je Dan Republike (zapravo, oba njegova slavljenička dana) označavao nepisani početak sezone „disnotora“ (svinjokolja). Odjednom, već od ranog jutra iz dvorišta su se na sokak slivali potočići krvi, a miris spaljene slame, a kasnije i zvuk „mašine“ (preteče butana), pomešan sa karakterističnim mirisom spreženih čekinja i papaka bio je siguran znak da je domaćin zaklao bar jedno svinče. Danas, zapravo već odavno, u mnogim oborima nema ni buva a kamoli svinja, a i ono što postoji prodaje se mesarima da oni obave posao kojeg je građanstvo nekad samo radilo.
U znak dužne pažnje prema nekadašnjem običaju „disnotora“ Udruženje za uzgoj svinja rase mangulice Vojvodine prekjuče i juče je pred subotičkom Halom sportova organizovalo „Svinjokoljske dane – Disznotoros napok“ kako bi posetiocima ponudili „alternativu“ u odnosu na bogatu ponudu brojnih obližnjih mesara.
Otvarajući „Svinjokoljske dane“ to je u subotu apostrofirao i direktor JP-a „Palić – Ludoš“ Dragutin Miljković rečima kako se održavanjem prve manifestacije ovakvog tipa zapravo stariji prisećaju, a mladi uče tradiciji, karakterističnoj ne samo za severnu Bačku nego i za kompletan prostor Panonije.
„'Disnotor' je već odavno retkost ne samo za Suboticu nego i mnogo šire, baš kao što je retkost i mangulica kao rasa svinje, a i jedno i drugo do pre samo 20-30 godina bilo je uobičajeno. Na ovaj način, s jedne strane, nudimo građanima da tokom dva dana nadomeste ono što je izgubljeno, ali isto tako promovišemo i jednu plemenitu rasu koja je po mnogim svojim svojstvima, a posebno kada je reč o bitno smanjenom procentu negativnog holesterola, vrednija u odnosu na ostale rase svinja. Ovakva manifestacija uliva nam i nadu da upravo preko 'disnotora' i mangulice poboljšamo našu turističku ponudu, jer se već pokazalo da u okolinu Subotice iz drugih sredina dolaze turističke ture upravo zbog autentičnog ambijenta 'disnotora' i ukusa mangulice kao rase koja bi nam u budućnosti trebala postati nacionalno blago“, rekao je Dragutin Miljković.
I sam uzgajivač ove rase, vlasnik „Gumela“ Ludaša Peter Guljaš kaže kako je veoma zadovoljan i ukupnim brojem od 36 učesnika „Svinjokoljskih dana“, ali i brojem posetilaca koji su tokom dva dana neprestano obilazili štandove.
„Mislim da delim zadovoljstvo svih prisutnih, jer sve ono što smo očekivali opravdalo se već prvog dana. Žao mi je što su učešće otkazali gosti iz Turije, ali to ne menja puno na celokupnom utisku. Mislim da je svemu tome doprinela i odluka samih proizvođača da spuste cene na promotivni nivo, što je svakako dalo rezultata pre svega kod samih posetilaca“, kaže Peter Guljaš.
Slično, ako ne isto, govori i njegov sumeštanin, vlasnik mesare „Noge“ sa Ludoša Peter Engi koji kaže kako je, nakon proletošnjeg „Festivala šunke“ na Paliću jedva dočekao manifestaciju ovakve vrste.
„Već je 'Festival šunke' pokazao koliko je opravdano uoči Uskrsa izađi iz prodavnica pred građane i po promotivnim cenama ponuditi im ono što većina njih uoči ovog sveca koristi na trpezi. Sada je vreme pred Božić i vreme koje se nekada koristilo za pravljenje 'disnotora' i u svakom pogledu ima opravdanja za ponudu koja se ipak razlikuje od klasične industrijske proizvodnje. Ovde se, konačno, mogu pronaći i proizvodi kojih ni u najbolje opskrbljenim marketima nećete naći“, kaže Peter Engi.
Pa sad, ako na stranu stavimo onu o Cigi i konju, moglo bi se i tako gledati na tvrdnju poslednjeg sagovornika. Istina je da se „majoška“ (preteča jetrene paštete, pravljena od jetre), hurka, pa čak i „divenice“ (kobasice), pravljene po „receptu kuće“ teško mogu naći u najbolje opskrbljenim marketima. Ali, isto je tako istina da se mnoge pušene, sušene i ostale mesne slastice mogu naći i kod onih koji se sa svojim štandovima nisu u subotu i nedelju našli ispred Hale sportova. Istina je i da se od 36 pomenutih izlagača na „Svinjokoljskim danima“ našlo tek četiri pet mesara, od kojih dvojica sa Ludoša, jedan iz Kule i, što je posebno zanimljivo, jedan iz Bačke Topole kao uzgajivač podoslkog govečeta i prodavac specijaliteta od te autentične rase goveda. Sve ostalo ipak je podsećalo na vašar, jer su svoju priliku odmah iskoristili i proizvođači rakije i vina ('ajde, to svakako ide s 'disnotorom'), ali i brašna, meda, slatkiša, odevnih predmeta od krzna ili skaja svejedno...
Sve u svemu, organizatori imaju pravo na zadovoljstvo: činjenica je da su ljudi neprestano bili oko štandova, a sami proizvođači spadali su s nogu da usluže mušterije, posebno oni koji su porciju od 10 goveđih čevapa prodavali po 100 dinara (!), a nasuprot njih hurka u lepinji po istoj ceni, a kobasica tek 30 dinara skuplje. To je, ipak, najvažnije. I prodavcima i kupcima.
