Kulturna politika grada: Dušan Torbica

Prilog za raspravu o KULTURNOJ POLITICI GRADA: KULTURA – SVAKODNEVNICA PO KOJOJ NE/SIGURNIJE HODAMO

Treba poći od činjenice da je Subotica multikulturalna, multietnička i multikonfesionalna sredina i da njen identitet ima sadržaje interkulturalnosti i samim tim nije potrebno ni poželjno oponašati centralne kulturne modele i administrativno birokratska rešenja

Šta smo mi kulturi i šta je ona nama? Šta je to što određuje da li smo kulturni ili pak nekulturni? Kultura ? Reč, pojam toliko znan koliko i neznan.Ono što se najčešće misli pod kulturom su literature, umetnost pa a i nauka, ponekad i obrazovanje.Ali se pri tome zaboravlja da su to samo dokumenti kulture, dokumenti duhovnog i materijalnog blagostanja..Kultura jeste to ali i nešto više od toga.

Kultura je način života: obuhvata sve aktivnosti od stanovanja , preko načina ishrane, radnog procesa, duhovnog života itd. Kultura je smisleno ljudsko življenje koje se bitno razlikuje od pukog životarenja.

Ne može se biti kulturan u jednoj oblasti ljudskog delovanja, aktivnosti a nekulturan u drugoj.

Kultura je podjednako na delu u staničnim čekaonicama i koncertnim dvoranama, na stadionima kao i u galeriji, u kafani i u pozorištu.

Kulturu ne čini samo prefinjeno i plemenito već i obično i svakodnevno: način iznošenja smeća je za kulturu podjednako važan kao i postojanje simfonijskog orkestra.Zato i posebne kulture o kojima se još uvek kod nas malo govori i praktikuje – kultura rada, međuljudskih odnosa, ishrane, tehnička kultura, fizička, saobraćajna kultura, moraju biti promišljene i uspostavljene kao način života društva ne građanskog kako se obično kaže nego civilnog, uljudnog društva

Kulturna politika se pojavljuje kao jedna od politika u setu s ekonomskom, socijalnom, zdravstvenom, obrazovnom politikom.

Sistematična izgradnja mera : organizacionih, ekonomskih, pravnih, fiskalnih koje omogućuju njeno korišćenje i njeno širenje

Ako građanska afirmacija multikulturalnosti i interkulturalnosti upućuje na institucije civilnog društva koje je potrebno ojačati, stvarati, finansijski i pravno osnažiti, ali i kadrovski iz razloga što one uvećavaju i omogućuju manevarske sposobnosti kulture na njenom putu od lokalne uskogrudosti do društvene otvorenosti, od administrativne indifirencije do stvaralačke invencije, a to je neosporna cinjenica, onda politička afirmacija ove činjenice računa s podrškom manjinskim kulturama.

Demokratizacija kulture je proces čiji su ciljevi optimalna pristupnost ( sistemom savremenog obrazovanja, modernom ulogom nauke, otvorenim položajem medija i sl...) i maksimalna samooblikovanost ( zakonodavstvom usmerenim na ,,autoregulaciju’’, reduciranom administracijom, kompetitivnošću bez birokratskih prepreka i sl.) područja kulture a pretpostavka demokratizacije kulture su: TRANSPARENTNOST procesa i dokumenata odlučivanja ( uz učešće kulturnih institucija/ustanova/organizacija, profesionalnih i stručnih udruženja, NVO, i dr.), zatim PERSONALNOST kao temeljno načelo društvene i kulturne odgovornosti te tako kulturu treba postaviti kao pogonski sadržaj i sistem društva i njegovog civilizacijskog procesa. Kulturu postaviti u položaj istinskog pokretača privrednog razvoja i rasta.... Kulturni turizam, kulturne industrije, grafičko i industrijsko oblikovanje, gradnja i gradogradnja, primenjene umetnosti itd moraju doći u samo središte razvojnog interesa.

Glavni cilj Subotice ne treba da bude tek privredni rast i razvoj nego pre i iznad svega KULTURNI RAZVOJ koji obuhvata umetnost, nauku i obrazovanje. Razlozi za rečeno su mnogobrojni, no navedimo neke od njih:

• 1.Bez razvoja kulture nema društvenog, privrednog i naučno-tehnološkog razvoja
  • - tercijalni društveni sektor postaje zamajac savremenog kvalitativnog razvoja: obrazovanja, nauke, nauke, kulture
• 2.Kulturna produkcija, kao deo tercijalnog sektora postaje jedan od glavnih faktora ekonomije i zapošljavanja (radno intezivna delatnost) u post modernim društvima.
  • - veliko interesovanje za načine kojima ekonomski razvoj manjih i velikih gradova u regionu može da se unapredi raznim merama udruženim sa kulturom i kulturnim industrijama kao i za načine obezbeđivanja , pospešivanja i razvijanja novih mogućnosti za zapošljavanje u ovoj oblasti.
  • -Kulturna industrija je jedna od najdobitnijih privrednih grana u razvijenim zemljama.Umetnost, umetnici, kultura i kulturne industrije postaju sve više glavni faktor ekonomije i zapošljivošljavanja.Stalna potreba za inovacijama u ovoj oblasti zahteva visok nivo kreativnosti, specijalističkog znanja i veština, što je u suštini i karakteristika kulturnog stvaralaštva ( zadržavanje visokostručnih i kreativnih kadrova)
• 3. Otvaranje prema svetu i uspostavljanje partnerskog odnosa je osnovno obeležje naše današnje društvene situacije.Ulaskom u ,,evropsko društvo’’ mogu se očekivati i opasnosti suptilnog karaktera.
  • -kako iz primitivnog, destruktivnog modela kulturne politike ući u model kulturnog potrošačkog ,,neokolonijalizma’’ kombinovanog sa elitizmom? Kako se odupreti kapital logici koja je prisutna u interesima kompanija kulturne produkcije i koja kreativne potencijale i posebnosti kulturnog identiteta koristi na nivou varijacija , pre svega estetskih , kako bi deo svoje proizvodnje , zbog svojih profitnih interesa upkovala u egzotiku.Kapital logika se neće potruditi da našu kreativnu različitost, kao i kritično mišljenje , pojača i stvori ambijemt u smislu partnerskog doprinosa kulturnom diverzitetu Evrope. Dominantnost kapital logike u postmodernim civilnim društvima je realnost i teško da to možemo izbeći.
  • -Međutim, dominantnost možemo da usmeravamo, a zloćudnost amotrtizujemo i time ne dozvolimo da sticanje novca ,kao merilo svih vrednosti učini nepopravljive štete kulturnom stvaralaštvu i kulturnom životu uopšte.
  • - U evropskom društvenom miljeu i kulturnoj industriji postoje i one tendencije koje znaju vrednosti kreativnih različitosti i koje se zalažu za mogućnosti regionalizacije i autonomije kulturnog stvaralaštva u smislu podrške kulturnom diverzitetu.To su one snage koje se zalažu da civilno društvo pređe u kreativno društvo.Tim procesima treba da se pridružimo.
• 4. Model kulturne politike zasnovan je na karakteristikama savremene varijante paradržavnog modela: kombinacija budžetskog finansiranja, tržišnog mehanizma i fondacija, odnosno javnog i privatnog sektora.
  • -Osnova modela je poštovanje principa tolerancije, duhovnosti, kreativnosti, različitosti kao i očuvanje prostora slobode za kritičko mišljenje.
  • - u samom modelu obezbediti vođenje transparentne kadrovske politike, pre svega konkurencijom kvaliteta programa i projekata koji se nude i adekvatnom stručnošću.
• 5. vrednosni strateški cilj modela kulturne politike je unapređenje kvaliteta života naših građana koje podrazumeva
  • - zaštitu kulturnog identiteta i diverziteta
  • - demokratizaciju i decentralizaciju kulturne produkcije
  • - revitalizaciju infrastrukture
  • - razvoj industrije kulture
  • - poboljšanje opštih uslova individualnog umetničkog stvaralaštva
  • - uvođenje informatičke tehnologije
  • - postizanje što značajnijeg položaja naše kulturne produkcije i našeg kulturnog identiteta.
• 6. Razrada modela kulturne politike podrazumeva:
  • - redefinisanje položaja i uloge državnih i paradržavnih organa i institucija
  • - redefinisanje položaja i uloge javnih institucija kulture
  • -kreiranje multi-finansijskog modela (javni izdaci + sponzori + tržište)
  • -promovisanje partnerstva između javnog i privatnog sektora
  • - veće uključivanje u regionalnu i međunarodnu saradnju
• 7.Osnovni ekonomski princip modela, kada je u pitanju javni sktor je: sredstva (resursi) za sticanje samog,,bogatstva’’ (novca) su važniji od samog novca.
  • - Cilj je da se delatnost kao celina, odnosno pojedini njeni sadržaji, ekonomski osposobi da u što je moguće većem obimu pređu na samovinansiranje
  • - osnovni finansijski instrumenti su subvencije, participacije, stimulacije i to prvenstveno kao početna sredstva i nagrade kao stimulacije, odnosno finansiraće se projekti i programi, a ne institucije kao takve
  • -finansijska i programska racionalizacija delatnosti ostvariće se i kreiranjem jedinstvene intranet baze podataka, odnosno ,,kulturne berze’’.
• 8. Praćenje i vrednovanje modela kulturne politike zavisi od uspešnog monitoringa i unapred postavljenih kriterijuma evaluacije

Uvek se postavlja pitanje konkretizacije ovih stavova i ciljeva. Nedvosmisleno je da bi subjekt realizacije ovako krupnog i dugoročnog zadatka trebalo da bude ekipa iskusnih, obrazovanih, multukulturalno opredeljenih ljudi sa iskuskstvom, uz mlade koji imaju slična opredeljenja ali su još bez neophodnog iskustva u praksi . Kulturna politika nije tek jedan segment života grada kakav je Subotica, vec pre svega tačka iz koje polazi sve ostalo. Kada se ovo zna, a ishodišta smo obeležili, može se trajno i sa mirnom savešcu raditi na njenom širenju i razvoju, uz izgradnju novih i očuvanje starih, prokušanih i temeljnih vrednosti grada.

Rečju, potrebno je rekonstruisati, redefinisati kulturnu politiku u gradu, i to spajanjem tri strane odnosno uspostavljanje komunikacije: umetnika i radnika u kulturi, i implementator ,, decision makere’’ tj, predstavnike lokalne samouprave zadužene za kulturu.