Imamo jednog sugrađanina koji se zove Robert Tili (59), mnogi ga znaju, a još više je onih Subotičana koji nikad za njega nisu ni čuli - a trebalo bi! Jer taj naš Robert je veoma nesvakidašnji čovek: ume da piše na tri-četiri jezika, da prevodi na te jezike, da piše prozu i poeziju, da svira i peva, takođe na više jezika! On je, zato što je na mnogo načina poboljšao imidž našeg grada, dobio čak dve značajne subotičke nagrade – PRO URBE i FERENC BODROGVARI!
Još malo pa bi mogao u staračku penziju ali – nigde ne radi. Za njega nema posla!
Kad je dobio te nagrade, nakon izvesnog vremena molio je - kaže – gradske ocove da mu obezbede makar neki poslić kako bi starost dočekao skromno, ali sigurno. Jer, vremena se menjaju, niko više ne čita knjige, niti sluša bluz... Osim na Internetu. Ako nisi tamo, nisi nigde!
I tu sad počinju moje brige. Kako je moguće da neko ko je na toliko načina proslavio ime svog grada danas nema posla? A on mi kaže: „Kad sam prvi put pitao, rekli su - ...ma, računaj da je to sređeno. Međutim, ništa se nije desilo – niko mi se nije javio, a kad sam, nakon podužeg vremena, drugi put pomenuo svoju molbu dobio sam čak pismeni odgovor - da neko ko je sposoban da osvoji čak dve važne subotičke nagrade sigurno je sposoban da sam sebi nađe posao“....
Eto, to je on zaslužio. Čak bi možda trebalo da se ponosi što ga toliko cene. Jer, je li, na prvi pogled taj odgovor zvuči logično...
I to me, eto, brine. Ne toliko zbog sebe (ionako mi je prošao voz za bilo koju nagradu, ili, nedajbože priznanje, a imam i penziju...) nego zbog budućih laureata, a možda i gradskih ocova... A zna se i šta je narod još onomad reko na tu temu. Rekao je: „Ko nije za sebe, nije ni za druge“ . Ali i obrnuto - „Ko nije za druge, nije ni za sebe!“...
TV-T
foto: Nikola Tumbas
