Dakle, koliko sam upoznat iz lažljivih, izdajničkih i zajebantskih medija, mi , ovdašnji, pa čak i iz svih regiona, tj. nekadašnje nam SeFeReJe – patimo od loših zuba. Zapravo, ne toliko od loših zuba, koliko od nebrige spram njih.
No, dobro. Posledice su, naravno, takve da relativno mladi ljudi dospevaju u situaciju da im se moraju staviti totalne proteze. I to ne one s implantatima (to skupo, bre!) nego ove obične, plastikanerske.
Pa mi priča jedan zubar, moj drug, da je onomad (i oho-ho!) jedna gospodža takođe spala na te plastičnjake, ali, pazi sad – zahtevala je da jedan zub u toj protezi, i to ako je moguće što bliže sredini (gornjoj, jasno), bude doduše od plastike i on, ali – presvučen zlatom!
Zašto zlatom? – čudi se doktor.
Zato – veli godpodža - što onda neće da liči na protezu!
Jes' vido koje je to lukavstvo?!
Danas je to zlatno presvlačenje uglavnom izašlo iz mode. Ali nije premazivanje i menjanje boja dresova! Što, pa liga je profesionalna, klubovi su preduzeća, pa ko koliko plati. Sve legalno!...
Da, ali to nema veze sa zubima, kud sam i ja navro? OK, slažem se, ali zauzvrat moram da citiram jednu našu narednu izreku koje nigde drugde na svetu nema. Slušaj dobro: Samo da si ti meni živ i zdrav, a zub nek' jede govna!
(Objavljeno prvi put 4. oktobra 2017.)
text: Kironis
foto: Nikola Tumbas
