Tokom oktobra 2009. godine u izdanju izdavačke delatnosti Kluba ljubitelja lepih umetnosti ''Aliass'' objavljen je peti roman subotičke književnice Dajane Diverno ''Fatalna prismotra''. Roman ima 186 strana, događa se u prestonici planetarne kulture Parizu, a recenzenti su pesnik Sredoje Topalović i Gizela Kares. Izdavač je Snježana Luetić, a urednik je Boško Vujić. Tiraž 300 kom. ISBN: 978-86-87779-02-0
Roman je prevashodno objavljivan na hrvatskim online novinama dayline.info u 25 odlomaka. Iz tog razloga je pored štampanog, objavljeno i elektronsko izdanje na disku (CD-ROM). Svojevremeno je na ovakav način Dajana želela objaviti roman ''Francuski poljubac''. Na žalost taj roman nikad nije objavljen na internetu.
Roman ''Fatalna prismotra'' jeste jedinstvena mešavina klasične književnosti sa erotskim i modernim načinom izražavanja. Kroz roman se proteže nadređenost i podređenost likova s naglaskom na strasti i na duhovnoj borbi protiv pravila i principa. Detektiv Nikolas Velimier dobiva zadatak da prati intrigantnu i zanosnu madam Blejzi koja na sve izazove života odgovara sa čuvenim DA. Ogrezla u seksu i grehu ona ne preza ni pred čime što bi joj pružilo telesno zadovoljstvo, a njega to fascinira do te mere da se zaljubljuje u nju...
PRISMOTRA S MASKOM VEČITOG EROSA – recenzija:
Pariz ''grad svetlosti'', prestonica planetarne kulture, meka stvaralačkog duha kako brojnih svetskih i domaćih imena tokom prošlosti, tako i za Dajanu Diverno ovovremenu spisateljicu žanrovski širokog imaginativnog, autorskog spektra i invencije, omiljeni je prostor u kom razvija fabulu svojih dela i gradnju likova.
Kao i u prethodnim romanima koje odlikuje bezmernost maštovitosti, briljantna interpretacija subjekta i objekta opservaciju autentičnim prostornim, geografskim, i drugim infrastrukturnim elementima, tako i u ovom delu ''Fatalna prismotra'' koje bih nazvao prismotra nad prismotrom autorka čitaoca dovodi do privida i uverenja da se radi o događajima iz realnog života.
Iako se za ovakav tip romana može reći da je proizvod kabinetskog rada, ipak dovoljno toga ukazuje da Dajana na suptilan način ugrađuje slike života iz zajedničkog nam okruženja, te na rafiniran način sve to prožima autobiografskom niti, potvrđujući svoju mističnu sklonost literarnoj fikciji, slobodi erotskog izraza, strastvenoj ljubavi prema pisanoj reči prikazujući nam realnu pretpostavku života u krugovima moći.
Arhitekturu ovog romana čini skelet od dvadeset poglavlja kompozicijskih povezanih u celinu koja pulsira harmonijom stvaralačkog čula istančanog i uobličenog kroz brojne prethodne stvaralačke poduhvate
Izostavljanjem nekog od poglavlja iz ove celine ne bi izazvalo disharmoniju, niti umanjilo doživljaje radnje kod čitaoca, što posebno odlikuje ne samo ovu storiju, već autorku otkriva i približava samom vrhu umetničke lestvice.
Znalačkim uplivom u psihološke lavirinte protagonista ove romanizirne priče natopljene erotskim fluidom pokazujući neiskrivljeno zadovoljstvo otkrivajući njihove tajne, govori nam da Dajanino stvaralaštvo formira izrazito obeležje smele i osobene poetike.
Erotski prikazi praistorijskih kompozicija sugerišu na prisustvo čovekove potrebe za slobodom izražavanja i ispoljavanja produkata unutrašnje hemije, te je preko ''Erosa'' do današnjeg dana ta neiscrpna tema zaokuplja pažnju probranih sledbenika koji imaju sluha i hrabrosti da zavire pod plašt ''puritanske maske'' svog vremena.
Tokom istorijskog trajanja čovek je ''koliko svojom moći'' toliko i ''svojom nemoći'', ''erozijom erotike'' sopstveno biće odvodi u morbidnu i patološko-devijantnu stvarnost.
Dajanina sloboda krunisana stvaralačkim umećem da strast, požudu, seksulanu izvitoperenost, erotski naboj u svojim delima pripadajućeg žanra dozira do te mere etičkih okvira, svrstava je ne samo u red savremene plejade literarnih srodnika, već na zasluženo mesto u zajednici tematskih stvaralaca od ''Erosa'' do danas. Računajući na prepostavku da je ovaj roman napisan u jednom dahu, isto tako uveren sam da će biti pročitan ne ostavljajući čitaoca ravnodušnim u prepoznavanju mnogo toga iz neposrednog okruženja što pulsira iza staleških zavesa i maski.
Pesnik Sredoje Topalović
Ovo je delo koje je ocenjeno kao Dajanina prva književna egzibicija, odiše slobodom i poletnošću i sasvim je suprotan njenom liku i ostalim delima u kojima preovlada kriminalistički žanr s naglaskom na legionarima, specijalnim jedinicama i naoružanju. Istorija i materijalne činjenice zapravo ne odigravaju glavnu funkciju i ulogu u delu, iako je fenomen Dajane Diverno višestruk, događaji i činjenice su predstavljeni na verodostojan način s posebnom pažnjom usmerenom na sitne detalje koji su od bitne važnosti u osmišljavanju dela-fikcije iz konkretnog života. Nudeći erotske iluzije Dajana je prevashodno umetnica koja ne mari za utabana pravila i konvencije, njen snažan angažman, u biti samog stvaranja ovog erotskog i za njen rad ''egzibicionog'' dela ovekovečen je i njenim povremenim angažmanom među hrvatskim i stalnim angažmanom u mađarskim književnim krugovima.
