Овог лета археолози су истражили од раније познат локалитет у Новом Кнежевцу, и открили богате слојеве прошлости која на овом простору сеже у историју пет хиљада година пре наше ере.
Нови Кнежевац – Читав век се знало да на некадашњем имању грофа Талијан, у атару општине Нови Кнежевац постоји археолошки локалитет, својевремено су још крајем 19 века овде пронађене скелетни остаци, као и коњичка опрема из седмог века, али се нису знале ни димензије ни вредности овог локалитета. У Археолошкој топографији Баната убележен је као локалитет 97, и тек летошња заштитна ископавања открила су богате слојеве прошлости за које се није знало да овде постоје.
Др Неда Мирковић Марић, археолог Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Суботица објашњава да је предузеће „Логин еко“ поштујући законску процедуру, за добијање локацијских услова обратили се и њиховој установи. Археолози и сарадници испитивање терена радили су само на простору где ће се будући објекти налазити, али и на тако малом омеђеном простору два месеца заштитних ископавања донела су прозор у прошлост дугу пет хиљада година пре нове ере. Др Мирковић Марић истиче да су имали добру сарадњу са инвеститором који им је помогао да савладају тешкоће на терену и „опирање“ стврднуте банатске земље да открије слојеве историје.
„Радове сам поделила у две фазе. У првој је урађено машинско скидање земљишта до нивоа детекције археолошких објеката. Када је уклоњен површински слој, пун грађевинског шута, евидентирали смо 110 археолошких целина. Током ископавања која су трајала од краја јуна до краја јула истражено је укупно пет стамбених јединица-кућа, 83 јаме, седам јама стубова, 11 ровова, 19 гробова, две пећи, три укопа“ набраја саговорница „Политике“.
Откривени трагови и објекти говоре да је овде постојало насеље, и то из периода Сармата у 3. и 4. веку наше ере. На карти археолошких налаза јасно се виде трагови у земљи које су оставили некадашњи стубови на којима су биле мале куће, три и по са три и по метра, а испред сваке куће је приметно постојање житних јама, а на неколико места и плитких трапова, што говори да су по свему судећи овде живели добри ратари. Житне јаме препознатљиве су и по томе што су им зидови нагорени, што је био начин конзервирања унутрашњости, имају облик ћупа укопаног у земљу, и одгоре би их такође запечатили. Др Мирковић Марић објашњава да је локација природно погодна за насеље јер је на малом узвишењу око којег је у далекој прошлости постојала вода.
Занимљивост код овог насеља је и што је у близини пронађена некропола, обично су нешто даље од насеобина, такође из периода Сармата. Један од пронађених гробова омеђен је великим ровом и може се претпоставити да је у питању нека значајна личност.
Присуство Сармата на нашим просторима домаћа археологија није још обрадила у довољној мери, али ови налази допринеће наставку проучавања. Остаци некрополе открили су неколико гробова у којима није у потпуности сачуван скелет, осим када је реч о једној женској особи. Оно што је занимљиво да је у сваком гробу код ногу пронађена запечаћна посуда, а у женском гробу и мноштво лепо обрађених перлица различитих боја. Присуство ћилибара са Балтика и каури шкољки са југа Европе у пронађеним остацима накита могу да буду сведочанство о томе да је ово насеље било на траси трговачких путева и да је имало контакте са другим културама. Оно што је још интересантно је да ће уз уобичајене начине утврђивања старости налаза, кроз угљеник C14, овде први пут применити и интестиналну анализу односно, анализом земље које се налази у висини утробе и карлице покојника, настоје се пронаћи остаци паразита и на основу тога добити и детаљнији увид у начин живота Сармата. Међу остацима наишли су и на љуске јајета и др Мирковић Марић каже да је то први пут да је пронашла на неком локалитету.
Археологе су, међутим, изненадили и много старији налази из периода старчевачке културе, која датира 5500. година пре нове ере. Начин на који су пронађени остаци старчевачке културе указују да је касније Сарматско насеље подигнуто на њиховим основама.
На локалитету 97 осим ова два историјска периода пронађени су и остаци из бакарног доба, односно остаци отпадних јама које припадају култури Тисаполгар-Бодрогкерештур, која је код нас за сада веома мало истражена, а припада раздобљу 4. миленијума пре наше ере.
„Ово је веома вредан локалитет, овде имамо вишеслојно налазиште са остацима живота од периода средњег неолита, бакарног доба, античког периода и средњег века. Оно што нам сада преостаје је да покушамо да прогласимо овај локалитет у непокретно културно добро, а за то је потребно да му одредимо и границе у којима се распростире, а за то нам стоје на располагању неколико начина. Такође, биће обрађени сви археолошки налази и о томе ће бити поднет извештај, а у плану је и да поједини буду изложени у управној згради нове фабрике“ наводи др Мирковић Марић.
