Well, nisam se nadao da će poziv na kafu završiti sa dogovorom da se pridružim maloj samoodabranoj grupici “planinara” šetača koji vole da tumaraju gore dole po krivudavim puteljcima šuma na Makovoj sedmici, i to desetak kilometara.
I eto desilo se danas prepodne, i ispunio sam davno obećanje dato Džoletu i Olgici, pre godina i godina, da odem sa njima na jednu takvu turu.
I tako u devet sati našli su se svi, četrnaest hodača, planinara, članova raznih udruženja, klubova ali i slobodnih građana i ja kao posmatrač, izveštač.
A sve nas je obezbeđivao neumorni Pećika kontrolišući, njuškajući, sve okolne žbunove i panjeve i to gotovo tri sata od 09.00 do 12.00. a pipnuo vodu nije.
Na startu se uvek uradi grupni snimak, da se zna ko je krenuo i onda kreće tempo koji određuje vodič koji je za početak meni bio ok, ali posle par kilometara, a naročito posle “uspona” na Šištak kada mi je došao upit - Trebalo ti je ovo?! Lakše je sesti u Denis piceriju, na terasu, gde bućka bistra voda, i opušteno piti kavu u prijatnom društvu..
No, kamera mi je “ugrađena” u ruku i meni je bio izazov pokušati složiti snimljene kadrove (143) u desetak minuta da se vidi kako izgleda ovakva desetokilometarska šetnja kroz šume Makove sedmice.
Pa ćete vi oceniti kako je to ispalo, naravno kada izmontiram materijal i dodam ga. Potrajaće, ima tu 143 zapisa, neće svi moći ući u prilog.
Do tada nekoliko ilustracija sa šetnje.
Sada je već 21.00. Video će ipak biti sutra postavljen.
Postavljen u 14.00. u nedelju.
