Đorđe Radulović

Well, nisam se nadao da će poziv na kafu završiti sa dogovorom da se pridružim maloj samoodabranoj grupici “planinara” šetača koji vole da tumaraju gore dole po krivudavim puteljcima šuma na Makovoj sedmici, i to desetak kilometara.

I eto desilo se danas prepodne, i ispunio sam davno obećanje dato Džoletu i Olgici, pre godina i godina, da odem sa njima na jednu takvu turu. 

I tako u devet sati našli su se svi, četrnaest hodača, planinara, članova raznih udruženja, klubova ali i slobodnih građana i ja kao posmatrač, izveštač. 

A sve nas je obezbeđivao neumorni Pećika kontrolišući, njuškajući, sve okolne žbunove i panjeve i to gotovo tri sata od 09.00 do 12.00. a pipnuo vodu nije...