Biciklistički klub „Spartak“ najstariji je klub dvotočkaša u zemlji, a zbog prirode treninga ovde nema rekreativaca, već su svi članovi i uspešni takmičari
Ovo je bilo dobro leto za Mihajla Bolića. Položio je maturski ispit u gimnaziji, upisao željeni Fakultet sporta i fizičke kulture u Novom Sadu i postao prvak Srbije u drumskoj vožnji bicikla.
„Širom sveta poslednja nedelja juna rezervisana je za takmičenja u drumskoj vožnji bicikla. Naše nacionalno takmičenje odvijalo se u Rumi, vozilo se 100 kilometara po gradskim ulicama i bila je to veoma lepa trka“ kaže Mihajlo Bolić.
Njegove subotički kolega Vuk Trišić, u mlađim kategorijama, drži pobedničko mesto u vožnji na hronometar, a Mark Perčić je pobednik u brdskim trkama. Tako su ovi Subotičani pravi naslednici čuvenih prethodnika poput Lajoša Vermeša koji je prvi 1879. godine u grad doneo „koturaču“ ili Ivana Sarića koji je pre nego što je poleteo krajem 19. veka bio uspešan biciklista.
Zahvaljujući i njima subotički biciklistički klub je najstariji klub dvotočkaša u Srbiji i jedan od najstarijih sportskih klubova u Subotici.
Biciklistički klub „Spartak“ ima više istorije nego što može da stane u male prostorije na jednom od bočnih ulaza u Halu sportova. Brojni pehari, medalje, fotografije „guraju“ se na jedinoj dugoj polici u prostorijama kluba. Tu je i mala, ne veća od dva sa dva metra radionica, i viseći nosač bicikala. Ovde jedan uz drugi složeni lebde točkovi na kojima su u klub donesene brojne medalje.
Subotica je, iako urbana infrastruktura tome nije baš uvek prilagođena, jedan od najbiciklističkijih gradova u zemlji. Ni jedno godišnje doba nije dovoljno loše da se ne bi vozio bicikl.
Zbog toga bi se moglo zaključiti da Biciklistički klub ima najširu „bazu“ za podmladak, mnoštvo članova i brojne timove. Međutim, upravo suprotno, sama tehnika biciklističkog sporta i treninga, ovako skromnom klubu ne ostavlja mogućnost da razvija i masovan sport jer se na stazi prati pojedinac, zadaje se različit ritam vožnje što je potpuno drugačije od masovne, rekreativne vožnje.
Zbog toga je, Bicklistički klub „Spartak“ na određeni način elitni klub. „Imamo 12 članova i svi su takmičari. Mi, u stvari, nemamo rekreativce, nemamo velike grupe biciklista da dolaze na treninge. Oni koji su članovi kluba, svi su takmičari“ objašnjava Dejan Perčić, trener Biciklističkog kluba „Spartak“.
Perčić je potpuno posvećen biciklizmu i tokom godina vodio je više akcija popularisanja ovog sporta. Ovog maja uspeli su da organizuju Kup Srbije i drumsko prvenstvo na kojem je bilo 280 učesnika, a staza je vožena u selu Šupljak na severnom rubu Subotice. I mada su domaćini bili zadovoljni odzivom to je još daleko od popularnosti koju biciklizam uživa u drugim zemljama Evrope. „U razgovoru sa jednim italijanskim trenerom saznao sam da je na takmičenje doveo svoja tri kadeta odabrana među 400 članova klubova“ kaže Perčić. To su brojke i odnosi koji daleko prevazilaze ono što se dešava u našim klubovima.
Perčić objašnjava da ovaj Biciklistički klub „Spartak“ nema snage da razvija i seniorski sport, već uspevaju samo da odneguju mlade sportiste do 18 godina. Dalji zahtevi sa tamičenjima i opremom za njih su nesavladiva prepreka. Zbog skromnih uslova i nemogućnosti da ekipno odlazi na takmičenja, i Mihajlo Bolić je morao da napusti Biciklistički klub „Spartak“ i počne da vozi za „Lotus“ klub iz Pečuja u Mađarskoj. Ipak, kaže, naredne sezone vratiće se u Suboticu, jer mu tako više odgovara i zbog obaveza na fakultetu.
Ono što, opet, pojedinca izdvaja i čini da se zadrži u biciklističkom sportu, nije samo u fizičkoj pripremljenosti već pre svega u mentalnoj snazi. „Mislim da niko nema tačan odgovor na to kako se pobeđuje umor i kako se nastavlja. Možda samo taj osećaj zadovoljstva na kraju da si završio nešto teško. Ali i to što voliš i sport, i taj napor i tu atmosferu“ – objašnjava Mihajlo Bolić.
Biciklizam je borba sa vremenom, sa sopstvenim telom. „Ponekad se pitam, kako mi uopšte uspevamo da motivišemo naše članove da voze, da dolaze na treninge, jer ili je toplo, ili duva vetar, a vetar ovde uvek duva, ili je kiša. I prolaziš kroz isti ravan predeo, u krug od Subotice ka severu do Horgoša, Kanjiže, Sente, pa se spuštamo do Bačke Topole i to sve po relativno lošem putu. Treba biti jak u glavi da se to izdrži“, kaže Perčić i dodaje: to je sport u kojem, iako takmičenje traje danima, svakog dana nadmetanja moraš da budeš najbolji.
