Večeras je u čitaonici Gradske biblioteke predstavljena knjiga pesama Slobodana Markovića "Zapisi s manitog jezera". Nakon uvodnog izlaganja Dragana Rokvića, direktora Gradske biblioteke autor knjige je izneo svoja osećanja vezana za knjigu i pročitao par pesama koje je publika odlično prihvatila.
Slobodan Marković zahvalio se izdavaču koji je obezbedio da večerašnji posetioci dobiju knjigu pesama "Zapisi s manitog jezera " - Dugujem veliku zahvalnost Gradskoj biblioteci pre svega direktoru Draganu Rokviću. Da ne bude lično ja sam to nazvao jedna zakasnela promocija. Zahvalio bih se i izdavačkoj kući "Prometej" koja je omogućila da večeras poklonimo toliko knjiga posetiocima ove promocije. Deo je do sada preveden na bugarski i ruski jezik a u Novosibirsku se pravi premijera na temu, žene koje više nema. Ovih dana sam imao to zadovoljstvo da me obaveste da će knjiga biti prevedena na rumunski i to kao celokupno izdanje.
U knjizi su napisani stihovi koji predstavljaju osećanja autora - Sve što sam u životu napisao, nije iz jada, već iz bola. Tu su motivi moje rodne Crne Gore, zatim velika prostranstva od Kamčatke do Akapulka i moja osećanja kao svakog živog čoveka, ljubavne poezije. Sve je to sklopljeno u tridesetak pesama koje se naleze u ovoj knjizi. Napomenuo bih da sam ponosan i zahvalan Luki Paljetku koji je napravio dobru kritiku kao i profesoru Zdravku Mićanoviću sa fakulteta primenjenih umetnosti koji je ilustrovao knjigu, i što je za mene važno, da je jedna znamenita izdavačka kuća, kao što je Prometej našla u tim stihovima vrednosti da objavi. Hvala večerašnjoj publici jer odlazim sa punim utiskom, a možda je Subotica u meni večeras otkrila neku novu pjesničku žicu ili notu.
Slobodana Markovića subotičani poznaju po nekim drugim vrednostima a sada se dokazao i kao pesnik - Četrdeset godina sam na kulturnoj sceni. Ostavio sam nešto ovom Gradu kao što je i on dao meni. Bavio sam se i šahom i padobranstvnom i nekim drugim stvarima, ali najmanje sam posvetio nekakvo lično ulaganje u meni. Zahvaljujući drugima pre svega Dragomiru Brajkoviću, velikom srpskom pjesniku koji me je naterao, da po onom Andrićevskom "Sve ono što nije objavljeno kao da nije napisano", da se objavi ova knjiga.
