Sa velikim zadovoljstvom sam primio poziv da prisusutvujem sa suprugom na jednoj ortodoksnoj jevrejskoj svadbi. Na žalost retki su to događaji u Subotici. Izabrani narod-narod pustinje ima i ovde svoje pripadnike koji se trude ne zaboraviti i ispoštovati što su im istorija i preci ostavili u amanet. Osećao sam se vrlo počašćenim ali se tu provlačila i mala trema jer nisam ništa znao o jevrejskim običajima u ovim prilikama. Konsultovao sam i Google. Tamo sve piše o ceremoji ali nikako o odeći i ponašanju zvanica. No šta je sigurno-sigurno je, obukao sam letnje odelo sa sve kravatom. Supruga je takođe iskombinovala svečanu toaletu i kretosmo put „Majura“ oko dva popodne kada počinje prijem zvanica. ( Na ovom linku - https://youtu.be/5g_0kz71uHY - od osme minute - tačnije 08.10 sec. postoji nekoliko detalja sa ovog venčanja)
Interesantno je da se svadbe ne mogu organizovati za vreme „šabata“ koji počinje od zalaska sunca u petak do zalaska sunca u subotu. Takođe, svadbe se ne održavaju za vreme jevrejskih praznika.
Već pri prvom susretu se rasplinuo osećaj napetosti jer su nas domaćini Katica i Tamaš Halbror dočekali širokog ležernog osmeha sa puno iskrene dobrodošlice. Ženili su sina Nataniela kojeg smo poznavali još od vremena kada je bio napredni beban.Tu sam saznao da ni kravata nije obavezna, već samo bela košulja sa otkopčanim jednim dugmetom kod vrata. Sako skinut, kravata u džepu, dunja rakija u ruci i što se mene tiče, početak je bio sasvim OK. Mnogo prijatelja, nekih davno, nekih skoro viđenih, popunjavalo je ugodnu atmosferu u hladu borove šumice ispred glavne terase.
Venčanje naravno vodi sveto lice Rabin koji obavlja obred u jednom opuštenom, domaćinskom maniru sa puno humora i dosetki, i na taj način boji ovu svečanost kao jednu veselu igru kroz koju se praznuje jedan novi početak. Igra je ovde dominantna reč koja uči i pokazuje da se dvoje u zajedničkom životu, kroz dobro i loše uvek trebaju radovati jedno drugom i rešavati životne zadatke kroz dogovor, ležernost i verovanje jedan u drugoga.
Fijaker je doneo mladoženju u pratnji roditelja, mlada je isto tako stigla desetak minuta kasnije i time je već ceremonija počela. Publika na stolicama je mogla pratiti venčanje kao jednu pozorišnu predstavu, naime ja sam imao utisak kao da sam svedok početku jedne, za mene egzotične bajke.
Kao legitiman deo ceremojnije i predbračni ugovor ima svoje mesto i značenje. Naime potpisivanjem tog tog ugovora sprečava se razvod (get). Sama ceremonija se događa ispod tradicionalne vrste baldahina ( Hupa ) na četiri stuba. Venčanje ide u dva dela : „kiddushin“ koji obeležava posvećenje a drugi je „nussin“ tj. brak. U prvom delu , mladoj se zabranjuju svi drugi muškarci a u drugom se dodeljuje mladoženja. Tu doduše ima malo variranja, zavisno gde se geografski vrši venčanje. Pre ceremonije, potpisuje se ugovor ( ketubah ) gde se regulišu njihovi odnosi u braku. Piše se u dva primerka i dobro se čuva jer ako se izgubi, brak postaje ništavan. Neki ga drže i uramljenog na zidu. Potpisivanjem dva svedoka ketubah postaje pravosnažna. G. Rober Šefer i g.Vlado Blumenberg, koji je za ovu priliku potegao čak iz Švajcarske imali su dužnost i čast da budu svedoci Natikinog venčanja.
Aškenazi Jevreji prekrivaju mladu velom isto kao hrišćani. Taj običaj se zove Yiddish. Mladoženja prekriva mladu velom i tako je uzima pod svoju zaštitu. Mladoženju roditelji dovode pod Hupu a mladu njeni roditelji gde naprave sedam krugova oko mladoženje. Onda mladoženja daje mladoj burmu (kala). Rabin ili neko od gostiju u ovom slučaju je to bio mladoženjim otac Tamaš Halbror, recituje sedam blagoslova – Seva Brachot. Recitovanje tih blagoslova je velika čast.
Mazel tov – sledi na kraju posle razmene prstenova. Mladoženja razbija tanjirić levom nogom poručujući time da bude ovo zadnji tanjir koji je polomljen u njihovom braku. Onda svi uzviknu „Mazel tov“ što znači srećno i time se ceremonija privodi kraju. Nije retko da mlada od komadića razbijenog tanjira napravi sebi privesak za lančić.
Celo ovo venčanje je nabijeno nekim simbolikama i značenjima koja proizilaze iz svetih knjiga i vere tako da je bilo malo teško pratiti sve. Zato Rabin mudro, veselo i pomalo humoristički pristupa ponekom delu ceremonije da bi relaksirao zvanice i zadržao tenziju i lepo raspoloženje.
Nakon toga, kao i svugde sledi slikanje i predavanje poklona. Pored terase je bio dignut lep veliki šator gde se posluživalo iće i piće na velikim svečano ukrašenim stolovima. Kvalitetna muzika je pratila i održavala raspoloženje gostiju, mameći ih na poneki ples. Mene nisu ubedili ali ih je bilo fino za slušati. Oko ića i pića sam se mnogo bolje plasirao – tu sam neprikosnoven.
Porodica ortodoksnih Jevreja, porodica Halbror, ženeći svog starijeg sina Nataniela na primeren način tradicije,vere i običaja, uspeli su nam dočarati nešto svečano, lepo i nesvakidašnje. Osećam se vrlo počastvovano što sam bio deo svadbe na jevrejski način. Bilo je lepo i pomalo dirljivo videti sa koliko revnosti i nadahnuća jedan mlad čovek, Nataniel, prihvata nastavljajući gajiti veru i običaje svojih predaka.
Subotica.04.09.2016. Đorđe Branisavljević
