Marko Korica
Horizont nad Palićem
Opet su tu moje misli
Nastavlja se dan za danom
Smenjuju se slutnje
U strahu od nemoći
Nije kukavica onaj koji ne sme da umre
Niti hrabar onaj koji uludo baci sve
Koliko puta sam opet u samoći
Ponovo na istoj severnoj stazi
Vratio sebe u život i smrt
Mojim životom i smrću.
Sunce se ponovo radja sa prolećem
Izlazi nad Palićem
Nove nade beskraju besmisla
Moja duša netremice gleda
Sa oba oka u nebo
Voleo bih da ti ličiš na to nebo
Da gledam u tebe beskrajno i večno
Kao da gledam u ovo severno more
Koje je oteklo ostavljajući ovu zelenu vodu
Neoboriv dokaz da je bilo tu...
Palić
Budi jednom ja i dođi,
dođi da mi naliješ vina,
dođi, dođi na moje jezero.
Voda topla će se maziti uz tvoja bedra
i upetljati u tvoju tajnu.
Po subotičkom pesku je pala juče kiša,
a kiša prolazi, ona mora proći kao i sunce...
Jedino su oblaci večni koji su se natkrili pod zelenim topolama nad vodom
koje prete da padnu.
Kao pramenovi tvoje kose, kao šiške, nadstrešnica tamne tajne ljubavi,
nad tvojim obrvama.
Talase tvoje duše kao i topot tvojih stopa, dobro poznajem,
udaraju me direktno u srce.
Lepo je ovde, lepo je srce, ...
detaljnije
