Palić
Budi jednom ja i dođi,
dođi da mi naliješ vina,
dođi, dođi na moje jezero.
Voda topla će se maziti uz tvoja bedra
i upetljati u tvoju tajnu.
Po subotičkom pesku je pala juče kiša,
a kiša prolazi, ona mora proći kao i sunce...
Jedino su oblaci večni koji su se natkrili pod zelenim topolama nad vodom
koje prete da padnu.
Kao pramenovi tvoje kose, kao šiške, nadstrešnica tamne tajne ljubavi,
nad tvojim obrvama.
Talase tvoje duše kao i topot tvojih stopa, dobro poznajem,
udaraju me direktno u srce.
Lepo je ovde, lepo je srce,
na mome jezeru,
lepo je ispuniti srce...
Dođi napuni svoju čašu,
dovoljno je crvenog i crnog...
Dođi, sedi sama i besposlena,
dođi da ti sipam crveno vino,
dok ti zelena voda nosi misli...
Dođi, oko moje na moje jezero.
Površina vode se zeleni, i do crvenoga
je bezbrojno godina.
Ja ću se javiti i biću u tvojim zelenim očima zauvek,
kao ribe u ovoj zelenoj vodi.
Dodji, oko moje, na jezero moje
ako hoćeš da sediš besposlena.
Ako si sita svega, sve igre, svih laži,
svih prevara i vesti...
Ako hoćeš da se zaroniš u dubine!
Ostavi na obali svoj zlatni ogrtač,
zelena će te voda ogrnuti, a ja pokriti.
Talasi će hteti da ti ljube usne,
ja ću hteti da ti nešto na njih šapnem.
Nemoj na pesku da čekaš smrt.
Dođi, oko moje, na moje jezero.
Jezero nije sveže i bezbedno.
Crno je kao san bez snova.
U dubinama njegovim isti su dani i noći,
a pesma je ćutanje.
Dođi, oko moje na moje jezero,
ako hoćeš da ne utonemo u beznađe.
Dođi oko moje, na moje jezero jer te volim.
Marko Korica
