Viktorija Aladžić
Tekst dobijen od Viktorije Aladžić, vanredni profesor na Građevinskom fakultetu Subotica, Univerziteta u Novom Sadu, objavljen u Politici, Kulturni dodatak, 05.06.2021. Godina: CXVIII, Br: 38625, str. 07.
***
Uređenje gradova u 19. veku koje je iznudilo gomilanje stanovništva u procesu industrijalizacije bilo je motivisano estetskim jednako kao društvenim i sanitarnim motivima. Raščišćavanje slamova, probijanje širokih bulevara, obezbeđivanje vodovoda i kanalizacije te gradnja privatnih i javnih građevina nacionalnog, dinastičkog i kulturnog značaja stvorila je urbane sredine kao svojevrsna umetnička dela. Prestonice Evrope dobile su svoj monumentalni izraz a iz...
detaljnije
Profesor Građevinskog fakulteta Viktorija Aladžić vodila je danas šetnju stazama secesije, u Ulici braće Radić u okviru svetskog dana secesije koji se obeležava 10. juna, a u organizaciji Republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture i u okviru međunarodnog projekta ARTNOUVEAU2 - Strengthening the cultural identity of the Danube region by building on common heritage of ART NOUVEAU (Jačanje kulturnog idntiteta dunavskog rediona izgradnjom zajedničkog secesijskog nasleđa).
Tokom šetnje govorila je o istorijatu dvadesetak kuća u Ulici braće Radić, od kojih je većina izgrađena u stilu secesije. Među njima su kuće koje su sačuvale svoj originalni izgled kao...
detaljnije
Subotička sinagoga je ušla u uži izbor među 11 odabranih spomenika kulture u okviru programa 7 most endangered monuments (7 najugroženijih spomenika kulture) organizacije Europa nostra. Molbu za nominaciju sinagoge na ovu listu podnela je nacionalna kancelarija Europa nostra Srbija.
http://www.europanostra.org/7-most-endangered/
http://www.europanostra.org/read--amp--share/166/
Tekst objavljen u listu Uzenet br. 1. za 2004
SUBOTIČKO POZORIŠTE
Subotičko pozorište na najbolji način oslikava pravo stanje stvari, ono što mi u Subotici jesmo, oslikava naš odnos prema svetu, naša merila vrednosti, naše shvatanje kulture, našu pripadnost, identitet i karakter. Tužna je to priča i nerado se sa njom suočavamo, ipak to pozorište stoji tu u centru grada sakriveno iza svojih šest korintskih stubova, trulo iznutra, ali sva sreća, kako tako, ucelo spolja. Mi prolazimo ne gledajući ga više. Izbacili smo ga iz svojih razmišljanja, pomirili smo se sa stanjem stvari, sa svojom inercijom, sa verom da se ništa ne može promeniti i da o tome uvek odlučuje neko drugi na koga ne...
detaljnije
U ponedeljak 23. aprila ove godine održan je u Plavoj većnici gradske kuće okrugli sto o pozorištu. Na ovom stolu konačno su izrečene prave istine o subotičkom pozorištu i donesen konačan sud da pozorište treba srušiti. Slušajući diskutante suočila sam se sa sopstvenom reakcionarnošću i konzervativizmom i shvatila da prilikom iznošenja svojih stavova o pozorištu nisam bila u pravu. Tokom dvočasovnih izlaganja izneseno je mnogo mišljenja i objašnjenja onoga što je do sada bilo pogrešno interpretirano i o čemu su u javnost procurile neistine. Tako da mi je tokom diskusije sve postalo potpuno jasno. Iako nikom od pozvanih, odnosno novinarima nije bilo dozvoljeno da postavljaju pitanja, a doskorašnji glavni gradski arhitekta nije ni imao pristup u salu,...
detaljnije
Od šezdesetih godina na ovamo u Subotici se stalno potura ideja o modernom. Neprestano imamo kompleks što u gradu ne gradimo nešto moderno. Pri tome se naša izvorna graditeljska baština tretira sa prezirom. Ja se, međutim, pitam o kojem modernom mi govorimo u ovoj našoj sirotinji? Šta to stvarno moderno mi možemo da izgradimo. Koji je to kompleks prema budućnosti zbog kojeg treba uništiti ono što je u gradu vredno da bi naša generacija ostavila svoj trag. Zašto obeležje našeg vremena u Subotici moraju biti grozne betonske nakaze i kosturi koji su „moderni“. I šta je moderno uopšte? Za mene je moderno bogato ekonomski razvijeno društvo, društvo koje ceni vrednosti koje ima,...
detaljnije
