Поштовани,
Обраћамо Вам се у име Савета родитеља О.Ш. „Јован Јовановић Змај“ из Суботице, а поводом новонастале ситуације у коме је један од актера и наставник математике у тој школи.
О поменутом наставнику је најбоље да говоре његови ученици, а о радној етици могу да посведоче и све његове колеге чисте душе и образа. Вест о инциденту нас је све затекла. Свако ко је имао прилику да барем једном поразговара са поменутим наставником, не би се сложио са оним што се по медијима пише. Осуђујемо сваки вид насиља, али насиље које се спроводи над појединцем кроз медије, где је испричана само једна верзија догађаја, је отворени позив на линч. Да ли ико размишља о последицама тог облика насиља, који се сад већ неколико дана спроводи над човеком, који часно ради свој посао, који се придржава прописа, правилника, тачно, прецизно и математички. Математика је егзактна наука. Зато и ми имамо очекивања да се одлуке над судбином овог човека донесу прецизно, исправно и тачно. Пренети знање не уме свако. А ученици су итекако свесни да су привилеговани што им је баш З.Ђ. наставник. Човек који никада није закаснио на час, који без изузетка реализује допунску, додатну и припремну наставу; наставник чији ученици немају потребе за приватним часовима; који децу учи поштењу, емпатији; који на миран начин решава све проблеме свог одељења; који се прво увери да је упознат са свим чињеницама, па тек онда изводи закључке; који се консултује са законом, правилником кад год није сигуран у нешто- такав човек је у јавности осуђен и пре него што је имао прилике да каже своје виђење догађаја. Таквог човека је јавност доживотно осудила, за нешто што се још није ни доказало као тачно.
О дечаку В.Р. пак не знамо много, осим флоскула да је “мирно, тихо, добро дете” и он то вероватно и јесте. Ученик је наше школе тек однедавно, након што је у 6.разреду преписан из друге школе. Али, да се бавимо дететом није наш посао. Нека се тиме баве надлежне институције. Суштина проблема и лежи у начину на који је његова породица одлучила да заштити права свог детета- изласком у медије, пре него обраћању надлежним органима. То је направило атмосферу јавног линча. Та штета по појединца, и ту се мисли на обе стране, док се не утврде све чињенице, је немерљива.
Ученик је заступао своја права. Али, право и правда нису исто.
Све док се јавност буде бавила искључиво последицама и осудом, а не узроцима проблема и околностима које су довеле до одређене реакције појединца, и све док децу учимо која су њихова права, а не знају које су њихове обавезе, долазимо до закључка да је исправно доносити пресуду без суђења и да то чинимо преко медија. Ми се не бавимо правом и не делимо правду, али верујемо у претпоставку невиности- да је свако невин, док се не докаже супротно. Нека се тиме баве они који су надлежни. Свака прича има две стране. Ми знамо у чију истину верују наша деца, а уз њих смо и ми као родитељи.
С поштовањем,
Савет родитеља О.Ш.“Јован Јовановић Змај“
