Проблем је присутан дужи низ година, а кулминира током сушних лета као што је ово. Мештани кажу то је резултат лошег газдовања водом.
Села Горњи и Доњи Таванкут надомак grada познати су воћарски и повртарски крај – док је у селу постојала и прерађивачка индустрија, производи из овдашњих башти и воћњака стизали су у многе домове широм земље. Сада да би храна уопште стизала са села, из града се неколико пута недељно упућује цистерна са водом.
Поједина домаћинства од око две хиљаде душа у Доњем Таванкуту водом се снабдева из цистерни. У питању је техничка вода потребна за велики број домаћинстава у Таванкуту јер су њихови бунари пресушили. Слично је и у Горњем Таванкуту које има око 900 становника и Љутову са хиљаду мештана.
„Последњих 15 година бар половина Таванкућана када год су сушна лета имају проблема са снабдевањем водом“ каже нам Томе Војнић, мештанин и у ранијем периоду дугогодишњи члан Савета месне заједнице. Он тврди да проблеми датирају и дуже времена уназад, а да су резултат неодговарајућег газдовања водама.
„Нама су се долови, канали са водом први пут исушили тамо још 70-тих година 20. века када су прокопали каналску мрежу као део система одводњавања. Сви смо имали бунаре на нивоу првог водоносног слоја, на седам до десет метара. Након тога су пресушили, а наша вода која се задржавала у доловима и бранама отекла је у Дунав“ каже овај саговорник. Упућује да се до суседног села Љутова прође коритом речице Чик која је потпуно пресушила и да је ту постојала сведочи само нижи ниво земље. Значајно се смањило и Таванкутско језеро, а риболовачке сојенице које су биле у води, десетинама метара су на сувом терену.
Проблеми су слични од куће до куће, посебно уколико се домаћинство налази на узвисини, или поред неког од великих произвођача воћа и поврћа чије моћне пумпе извлаче воду и са дубине од преко 100 метара. Антун Дулић каже да више не може да користи стари бунар на 10 метара.
„Пре недељу дана буши сам нови на 48 метара. То ми је био додатни трошак од око 600 евра“ каже Дулић.
Мештанка Ружа Дулић на свом газдинству има бунар дубок око 100 метара, али је пумпа била постављена на 30 метара и са тог нивоа су црпели воду. Сада каже морали су да спусте на 40 метара. „Спустио се ниво воде, покварила се пумпа, морали смо узети нови мотор, спуштати цеви“ каже она. И њено искуство потврђује да се много мештана жали да немају воду у свом домаћинству, а несташица воде праћена је и додатним трошковима око поправке пумпи или бушења новог бунара.
Према речима мештана у селу постоје и четири јавна бунара, која су изграђена још крајем 20. века, али три од њих не функционишу већ годинама. Једини који ради снабдева водом основну школу, амбуланту, вртић и зграду са 27 станова.
„Ми у насељу имамо јаке сточаре, једна крава сваког дана попије 100 литара воде, треба то обезбедити. Онда ту су и баште, и то треба заливати. А ми смо једино приградско насеље Суботице које нема решено централно санбдевање водом“ каже нам Војнић.
У селу више не функционише ни Савет месне заједнице којем је истекао мандат, па мештани и не знају коме да се обрате. Према речима појединих саговорника чули су да се ради пројекат да би се село прикључило на суботички градски водовод, али не знају детаље.
У Јавном комуналном предузећу „Водовод и канализација“ потврдили су да је у току израда пројекта. „У току је израда пројектно техничке документације која се састоји из две фазе, у првој фази се ради пројекат дистрибутивне мреже за насеља Доњи и Горњи Таванкут и Љутово, а у другој фази транзитни вод са црпном станицом од Суботице до насеља Љутово, и овај пројекат је завршен до половине“ кажу за „Политику“ из „Водовода и канализације“.
У питању је велики пројекат који би по свему судећи могао да кошта и више милиона евра.
