Južni deo akumulacije Skenderovo sa pristupačnom stazom za šetanje oko nje koju možete proći za relativno kratko vreme, pruža jednu ugodnu šetnju u relativnoj tišini uz povremeno kretenja žaba i crkuta ptica, po neki put prekinuto glasovima pecaroša koji se prelamaju preko ove uzane zmijolike površine vode.
Veliki broj "sojenica". koje su nekada bile što su zamišljene, kućice nad vodom, sada je uglavnom na suvom delu u tršćaku delimično močvarnom, jer nivo vode je davno pao. Molovi za pecanje, kao pristupi istim su u veoma lošem stanju u većini slučajeva su opasni za kretanje preko njih. Garantaju lom i pad sa povredom, moguće ozbiljnom razderotinom noge, jer vidi se se da ih mnogi vlasnici ne koriste. Istruli su.
Prelivnica, na južnom delu akumulacije, koja je zamišljena da propusti vodu kroz branu kada bi nivo vode opasno narastao, davno nije videla vodu osim kada pada kiša.
Ptičiji svet je za čudo, i za razliku od obala jezera Palić, relativno pust. Jedno jato galebova šparta između plovaka ne smetajući pecarošima.
- Bilo je ovde i jato kormorana - reće jedan pecaroš spreman za priču ali ne i za snimanje - ali otišli su, verovatno na Palić. Ima jedna siva ćaplja koja preleće s jedne strane do druge. Gore, bliže pruge, u šumici ima par većih letača. Od kada ja znam za sebe, a imam 55 godina uvek su tamo. Ili dugo žive ili su to već generacije koje se tamo gnezde. Poneki par labudova je čitave sezone ovde i ima podmladak, ali dosta njih počiste lisice. Videt ćeš ih, sive boje su.
Nisam poneo Nikona, nisam ih zapazio.
U blizini brane, vidi se jato pataka, ne znam koje vrste, na ostrvcu koje je izronilo usled niskog vodostaja, gde je ogledalo vode najšire i dovoljno udaljeno od obale tako da su relativno mirne dok se "sunčaju". Moj prilazak tom delu obale, posle klitanja "osmatraća", ih je odmah naterao da se dignu iz vode u prelet i kasnije ateriranje na bezbednoj daljini od mene.
Zvukovi bućkanja ribe u vodi su mi skrenuli pažnju na peraja koja su provirivala na površini u plićaku dok su se se prevrtali i gurali o trsku. Sav ovaj prizor i zvuci kao su pozivali da se sedne pokraj obale i uživa u pogledu i zvucima prirode, ali sunce greja i ručak već zove...
Obilazak je uz zastoje za fotografisanje potrajao dva sata. Nije bilo dugo...
Sledeći put, bit će to severni deo, rep jezerca... Ali ta šetnja će biti sa kumom, aboridžinom ovih predela.
