Vreme poklada ili faršangi protiče u tradicionalnim večerima, pa se ni nakon januarskih praznika na severu Bačke ne odustaje od dobre trpeze i druženja.
Poslednje dve sedmice ni gurmanima na severu Bačke nije lako. Obično se smatra da je period od 24. decembra, odnosno od katoličkog božića, do Pravoslavne Nove godine, ili do Svetog Jovana period kada se u ovoj multietničkoj sredini niko ne odvaja od trpeze. Ili si domaćin, ili ideš u goste, ali dobar obrok se podrazumeva.
Međutim, čini se da je to tek bio uvod u ono što sledi u vreme poklada ili faršangi. Izgleda da svi rado udovoljavaju nekim ostacima paganskih običaja, tradicijama iz starog kraja kada se zimska čamotinja prekraćivala zajedničkim sedeljkama, ili davanjem oduška i u jelu i ponašanju pre nego što nastupi preduskršnji post.
Svaki od običaja doživeo je osavremenjavanje i prilagođavanje, ali osnova je ostala: da se svi okupe pored stola uz muziku i veselje.
Serija je ove godine započela Velikim hrvatskim prelom koje je održano 27. januara, a u organizaciji Hrvatskog kulturnog centra „Bunjevačko kolo“. Organizatori objašnjavaju da je reč o pokladnom običaju koji je prvi put održan 1879. godine. Usledilo je Veliko bunjevačko prelo kao jedan od četiri nacionalna praznika Bunjevaca, a koje se, kako je istaknuto organizuje u znak sećanja na prvo prelo iz 1879. godine kada su se Bunjevci predstavili javnosti u svojim svečanim nošnjama.
Proteklog vikenda Zavičajno udruženje “Hercegovina” organizovalo je 11. Hercegovačko veče koje je okupilo Hercegovce iz Subotice i većeg dela Vojvodine. Iste večeri okupili su se i Banijci, na tradicionalnom Banijskom prelu.
A, onda, da zaslade, žene Tavankuta prošlog četvrtka ispekle su 10 hiljada fanaka, krofni. Prošle godine su po prvi put započeli „fankijadu“ i ispekle za trećinu manje, pa su mnogi bili razočarani jer nisu došli do poslastice. Ove godine fanaka je bilo dovoljno za sve jer je bio „Deb'o četvrtak“ dan kada se po običaju jede devet jela i na kraju sve zasladi dizanim testom pečenim u dubokom ulju i posle bogato premazano marmeladom ili čokoladnim namazom. Inače, pre desetak dana u Tavankutu je bio održan i tradicionalni svinjokolj sa namerom da se pomogne lokalnim sportskim manifestacijama.
„Ovo je period u tradicionalnoj narodnoj kulturi koji obeležava zabave, osećaj oslobođenosti i vreme kada ljudi nisu opterećeni teškim fizičkim radom. Kao što je to karakteristično i u drugim periodima, i u slučaju faršangi ili poklada, i ovde se sažimaju racionalna raspodela godišnjeg privređivanja, delovi liturgijske godine, kao i sa tim povezana verovanja i rituali. Duži ili kraći period poklada uvek pada pri kraju zime i završava se sa početkom većih prolećnih radova. To je vreme posvećeno zabavi, zimski svinjokolji prilika su za obilne obroke, vreme zajedničkih proslava, održavanja balova, a karakteristične su i dramatične kostimirane igre“ objašnjava dr Leda Šiling, etnolog pri Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Ona kaže da ova vrsta karnevalske zabave je prisutna u gotovo svim kulturama i to je vreme kada, kako kaže, svet se okreće naglavce. Vreme poklada je vreme kada se tera zima i poslednja je prilika za dobro veselje pre posta i teških radova.
