Arheolozi se često doživljavaju kao smetnja koja troši vreme investitora, kako pomiriti graditelje na terenu i potrebu za zaštitom nepokretnog kulturnog dobra oličenog u arheološkim lokalitetima – teme su konferencije o zaštiti arheološkog nasleđa.
Zbog čega se dešava da se arheolozi i investitori „sudaraju“ na terenu, zašto sve otkriveno, iskopano i istraženo nije i dostupno u široj javnosti, zbog čega se prilikom planiranja izvođenja radova na vreme ne konsultuju stručnjaci koji brinu o našem kulturnom dobru i na svetlo dana iznose artefakte važne za našu istoriju, samo su neka od pitanja kojima se bave arheolozi na konferenciji sekcije za zaštitu arheološkog nasleđa Srpskog arheološkog društva.
Konferencija se održava u Subotici (Paliću) od 26. do 28. oktobra i okupila je oko četrdesetak arheologa iz naših vodećih ustanova, poput rukovodstva Srpskog arheološkog društva, Balkanološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, Narodnog muzeja Srbije, te brojnih muzeja i zavoda u Srbiji. Domaćin im je Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture.
„Naš najveći problem su dve stvari, koje su međusobno povezane“ kaže Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva. „Arheolozi se posmatraju kao neko ko je stalno oko nogu i kao prepreka svakoj gradnji i razvoju infrastrukturnih projekata, jer arheologije ima svugde i mi često i ne znamo gde su lokaliteti. Problemi nastaju kada se ne poštuju međunarodna pravila, ni domaći zakoni i kada bi mi trebali da se pojavljujemo u pravo vreme, odnosno kao prethodnica. To nije bitno samo da bi se očuvalo arheološko nasleđe i smanjili troškovi investitora jer ga ne zaustavljamo u radu, već zbog boljeg planiranja i korišćenja resursa arheološkog i kulturnog nasleđa.“
I dr Neda Mirković Marić, arheolog i konzervator savetnik u Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Subotici kaže da je faktor vremena i organizacije velikog broja arheologa koji u jednom trenutku u kratkom roku istraže velike površine postao veliki problem
„Poslednjih godina imamo nekoliko velikih razvojnih inveticionih projekata, u izgradnji gasovoda, železnice, puteva, to su ogromni radovi koji su iziskivali mnoštvo arheologa i veliku organizaciju. Pojavili su se tešoće u zaštiti i kako u jednom trenutku za kratko vreme angažovati arheologe. U osnovi problema leži činjenica da se arheološki radovi izvode na početku svih zemljanih radova, a u stvari bi bilo lakše da se arheološki radovi planiraju ranije“ kaže dr Mirković Marić.
Predsednik Srpskog arheološkog društva takođe ističe da bi uključivanje arheologa na vreme, prilikom planiranja radova bilo na korist i arheolozima i investitorima.
„Imamo stiuaciju da su se u celoj zemlji gradili autoputevi, ali vi sa bilo koje strane da uđete u Srbiju nećete ništa od toga videti, jer iako smo mi istražili jako mnogo arheoloških lokaliteta ni na jednom mestu nije iskorišćena prilika da se po iskustvu drugih zemalja, tamo napravi odmorište za putnike, restoran, stajalište, a što bi dovelo i do povećanja prihoda. Mi se dičimo dugom istorijom, ali to niko ne može da vidi, jer je sklonjena. Zbog toga nam je akcenat na tome ne samo kako da pomognemo našoj struci, već i Srbiji poboljšavanjem zakonskih rešenja, i sagledavajući širu sliku to bi nam donelo korist i u simboličnom i ekonomskom smislu“ zaključuje Crnobrnja.
