U savremenoj galeriji otvorena izložba posvećena austrijacizmima u srpskom jeziku
Kad bi neki šmeker hteo da pokaže da je bečka škola, otišao bi do bankomata, napunio špajz paradajzom i karfiolom, pomogao da se namesti garnišna, zaobišao bi tračarenje sa cimerima uz kriglu, i radije ispekao palačinke.
Moglo bi i ovako šaljivo da se prikaže koliko je reči srpski jezik usvojio sa nemačkog govornog područja, odnosno, konkretno, iz njegove austrijske varijante.
Lingvisti su prebrojali da u srpskom jeziku postoji oko 30 hiljada reči koje se aktivno koriste, a imaju poreklo u nemačkom jeziku, odnosno iz austrijskog varijeteta.
Među neke od najpoznatijih austrijacizama su svakako oni iz prve rečenice poput bankomat, reč koju su Austrijanci zaštitili još 1968. godine, reči šmeker, cimer, koja vuče poreklo od nemačke reči za sobu, te garnišna, cucla, fijaker, krigla. Takođe i izrazi poput „bečka škola“ ili „mustra bečka“ odnose se na jedan period u istoriji, s početka 20. veka kada je Beč predstavljao uzor po intelektulanom duhu, uglađenosti i manirima. Naravno, tokom vremena, od izvorne reči i fraza menjao se njihov oblik ili značenje, ali je i dalje to austricijanizam.
Upravo ta činjenica bila je povod za izložbu „Čija je mustra bečka“ koja je otvorena u Savremenoj galeriji. Izložba se sastoji od plakata koji obrađuju svaki od karakterističnih izraza i pojmova austrijacizama prisutnih u srpskom jeziku. Kornelija Vajgner iz Udruženja Nemaca „Marija Tereziopolis“ sa sedištem u Subotici kaže da im je ovu izložbu ponudio Austrijski kulturni forum posredstvom ambasade Austrije.
„Srećni smo što u ovako multinacionalnom i multilingvalnom području možemo da pokažemo i ovu našu izložbu. Pokušavamo da propagiramo i širimo znanje o ovim austrijacizmima, a sada razmišljamo da ovu izložbu prevedemo i na mađarski jezik kako bi ova jezička zaostavština bila dostupna i mađarskoj publici“ kaže Vajgner.
Izložba „Čija je mustra bečka?“ izazvalo je veliko interesovanje, na otvaranju svoj program predstavili su i mladi iz Udruženja Nemaca.
Viktorija Salma, direktorica Savremene galerije kaže da su rado prihvatili da ugoste ovu izložbu.
„Želimo da našoj publici ponudimo što bogatiji, raznovrsniji i kvalitetniji program. Zanimljivo je da je ovo prva saradnja Austrijskog kulturnog foruma sa Udruženjem „Marija Tereziopolis“, kao što je i naša prva saradnja sa njima“ kaže direktorica Salma.
Osim izložbe „Čija je mustra bečka?“ u Savremenoj galeriji traje i izložba „Artefakti“ umetnika Branka Miliskovića. Naredne srede on će sa publikom voditi i radionicu „Vokalne projekcije“ gde će raditi sa intonacijama, vežbama disanja, repetitivnim i brzim frazama. To je još jedan od načina na koji će publika imati prilike da se upozna sa njegovim izloženim radovima. Odgovarajuće radionice prate svaku od izložbi u Savremenoj galeriji i još jedan su od načina komunikacije sa javnošću.
„Nama je veoma važan kontakt sa publikom, zato organizujemo brojne programe i radionice, i sa decom i odraslima, jer je uspostavanje kontakta sa gledaocima, sa publikom za nas od elementarnog značaja i to nam je jedna od najvažnijih aktivnosti“ kaže direktorica Salma.
