Istraživanja koja su rađena na prostoru Subotičko-horgoške preščare pokazala su da postoje meseci kada vetar može da oduva i 43 kilograma zemlje sa jednog metra
Vetrozaštitni pojasevi predstavljaju jedan od efikasnih načina zaštite puteva od i od vetra, nanosa snega, ali i svih drugih nepovoljnih vremenskih uslova. I pored toga, malo je puteva u okolini subotice kraj kojih postoje odgovarajuće poađeni vetrozaštitnij pojasevi. Uostalom, da li je lančani sudar 14 vozila koji se dogodio 28. marta na magistralnom putu između Subotice i Bačke Topole, izazvan smanjenom vidljivošću zbog naleta peščane oluje, kada je 11 osoba teže i lakše povređeno, a načinjena ogromna materijalna šteta, mogao biti izbegnut?
Moguće je pretpostaviti da bi oluja svakako bila manje snage, jer je izvesno da je čovek svojim činjenjem doprineo da kroz pojedine oblasti panonske ravnice nesmetano briše vetar premeštajući gornji sloj zemlje i peska. O tome se uvek govori u smislu štete koja na taj način nastaje za poljoprivredu, ali olujni vetar sada je ugrozio i ljudske živote.
Magistralni put Subotica – Bačka Topola je u nadležnosti države Srbije, i deonica gde se nesreća dogodila prolazi tik uz oranične površine. Na ovom delu upravo je Udruženje građana „Zelena oaza“ pre dve godine započelo sadnju mladica drveća u vetrozaštitnom pojasu. „Svakog dana putujem od Žednika do Subotice i na toj deonici gde se dogodila nesreća, tu kod „Radine kafane“ kako zovu taj deo, uvek se oseća jak vetar, jer tu ne postoji nikakva zaštita ni sa leve ni sa desne strane puta. To me je podstaklo da sa volonterima počnemo da sadimo vetrozaštitni pojas“ kaže za „Politiku“ Mihajlo Ždrnja, predsednik Udruženja „Zelena oaza“. Prema njegovim rečima kod podizanja vetrozaštitnog pojasa svi se pozivaju na Zakon o bezbednosti saobraćaja, odnosno na propis da drvo u punom rastu ne sme da ugrozi vidljivost i bezbednost na putu. To znači i da njegova krošnja ne sme da se nadnosi nad put, zbog toga se traži udaljenost drveta od puta u odnosu na potpuno razvijenu krošnju. Prema podacima u katastru površina puta ovde je široka oko 30 metara, sama saobraćajnica je devet metara, te je bilo i prostora za sadnju.
„Imali smo puno razumevanje ljudi iz „Puteva Srbije“ i uspeli smo prošle godine da posadimo sadnice u dužini od 1.600 metara od „Radine kafane“ do kanala. Reč je o celtisima, ili gelegunjama i one su na bezbednoj udaljenosti od puta“ kaže Ždrnja. Volonteri su posadili jedan red mladih stabala, a nije bilo više novca da se uz stabla posade i niže, žbunaste biljke, kako bi se formirala efikasnija odbrana od vetra.
„Smatramo da je bitno da se svaki put iskoristi da se uz njega podižu vetrozaštitni pojasevi“ smatra predsednik UG „Zelena oaza“. Ovo udruženje je zbog toga i pozvalo grad da izradi sveobuhvatan i ozbiljan plan pošumljavanje Subotice i okoline.
U slučaju lančanog sudara na putu između Subotice i Bačke Topole uticala je verovatno i setvena struktura na okolnim njivama, odnosno zemljište je tek pripremljeno za setvu ili industrijske kulture još nisu nikle kako bi „vezale“ tlo.
Devastirajuće dejstvo vetra na kvalitet oraničnog područja, ali i na ukupnu životnu sredinu dobro je poznato i više puta ispitano. Eolska erozija prisutna u Subotičko-horgoškoj peščari merena je i proučavana od 1980. do 2009. godine, pri čemu su osmatranja u prvih 25 godina rađena u kontinuitetu, navode u svom naučnom radu profesori Ljubomir Letić, Radovan Savić i Vesna Nikolić Jokanović. U okolini sela Tavankut posmatran je uticaj vetra na oraničnoj površini bez zaštite, i poređen sa sličnim poljem koje je bilo zaštićeno šumskim pojasom. Rezultati koji su objavljeni još početkom 2000-tih godina pokazuju značajnu razliku u degradaciji tla: na godišnjem nivou eolski nanos je u proseku 20 puta veći na nezaštićenom području, a u pojedinačnim slučajevima beležene su vrednosti od četiri do 98 puta veće. U kilogramima, vetar je „preselio“ od 1,3 do 43,2 kilograma sa metra tla, što je dalo godišnji prosek od 6,9 kilograma „oduvanog“ obradivog zemljišta. U isto vreme, sa zemljišta zaštićenog šumom vetar je godišnje pomerio u proseku samo 0,36 kilograma.
