U 12 prigradskih mesnih zajednica izgrađena je gasovodna mreža, ali pošto je investitor otišao u stečaj, ona sada nije u funkciji.
Desetinama miliona dinara vredna infrastruktura položena je u zemlju u naseljima oko Subotice i danas ne služi ničemu. To je podatak na koji želi da skrene pažnju Mihajlo Ždrnja, osnivač i aktivista udruženja građana „Zelena oaza Subotica“.
Prema njegovim rečima nema koristi od jedne od najvećih komunalnih investicija, kada su u pitanju prigradska naselja, a neizvesno je da li će ikada i poslužiti svojoj svrsi. Navodi da su u 12 sela oko Subotice u zemlju položene gasovodne cevi, izgrađen i jedan broj gasnih stanica, ali se ništa od toga nije u funkciji, već izloženu zubu vremeno neumitno propada.
„Pre više od deset godina, meštani 12 okolnih mesnih zajednica, među kojima su i neka od najvećih naselja poput Bajmoka, Tavankuta i Žednika potpisali su ugovor sa firmom „Telefonija“ za izvođenje gasovodne mreže. Mreža je izgrađena, čak i podstanice, ali gas nikada nije stigao u njihova domaćinstva“ kaže Ždrnja.
Projekat gasifikacije prigradskih mesnih zajednica započeo je još 2006. godine, da bi 2013. bilo objavljeno da je u svih 12 mesnih zajednica izgrađeno 350 kilometara gasne mreže, a sve u vrednosti 11,5 miliona evra. U planu je bilo da 2015. godine „Suboticagas“ priključi na mrežu sve zainteresovane građane iz ovih mesnih zajednica.
Umesto toga, preduzeće „Telefonija“ je otišlo u stečaj, a gasovodna mreža postala deo likvidacione mase. Analiza koja je rađena krajem 2015. godine obuhvatila je distributivnu gasovodnu mrežu u naseljima Bajmok, Čantavir, Bačko Dušanovo, Stari i Novi Žednik, Đurđin, Višnjevac, Donji i Gornji Tavankut, Ljutovo i Pačir, gasovode između Novog i Starog Žednika, Donjeg i Gornjeg Tavankuta, Donjeg Tavankuta i Ljutova, kao i Mišićeva i Đurđina, te gasovod srednjeg pritiska od Novog Žednika do Čantavira, kao i postavljenu pripremu za optiču mrežu u većem delu ovih naselja. U analizi se kaže da uz određena metodološka ograničenja, jer se instalacija ipak nalazi pod zemljom, može da se proceni da je njena vrednost 6,8 miliona evra.
Ovi milioni evra leže neiskorišćeni u zemlji upravo zbog nerešenih pravno-imovinskih problema. Ždrnja navodi da je prema njegovim saznanjima dug „Telefonije“ prema poveriocima oko pet miliona evra.
„Mislim da ovde postoji veliki javni interes, i da bi to trebalo uzet u obzir. Na ovom prostoru najveći zagađivači, posebno u hladnim mesecima, jesu individualna ložišta, odnosno domaćinstva u kojima se koristi ugalj, ali se ne retko spaljuje i komunalni otpad. Sve to dovodi do drastičnog pogoršanja kvaliteta vazduha. U isto vreme, nama u zemlji leži neiskorišćena izgrađena gasovodna mreža“ kaže Ždrnja.
Sličan problem u jednom broju ovih istih prigradskih mesnih zajednica postoji i sa kanalizacijom odnosno prečišćavanjem otpadnih voda. „Pre deset godina uloženo je blizu 30 miliona dinara u delimičnu izgradnju kanalizacione mreže. Taj projekat nije završen, te nije povezao naselja sa glavnim kanalizacionim vodom. Sada se radi projekat „Čista Srbija“, u okviru koje će Bajmok i Čantavir dobiti prečistače otpadnih voda, a sama naselja po desetak kilometara kanalizacione mreže. „Mi smo predlagali da se ova izgradnja poveže sa postojećim vodovima koji su izgrađeni, ali ne i povezani, jer bi se na taj način dobili više. Objašnjeno nam je da mora da se radi preprojektovanje, te da to sada nije ostvarivo“ kaže Ždrnja.
Povezan članak videti ovde - https://www.subotica.info/2009/12/08/pajtic-u-novom-zedniku
