Организатор – Локални савет родитеља града Суботице
ТЕРМИН: 23. ЈУНИ 2022.
Неуобичајено активан у овом сазиву, Локални савет родитеља града Суботице је 23. јуна организовао округли сто чија је тема била ИНКЛУЗИЈА У ОБРАЗОВАЊУ. Да подсетимо, био је ово други по реду округли сто у организацији ЛСР – први се бавио питањем СТАЊА У ОБРАЗОВАЊУ И ПЕРСПЕКТИВАМА ОБРАЗОВНОГ СИСТЕМА У СРБИЈИ.
На иницијативу и уз велики ангажман радне групе коју су чиниле МИРЈАНА ЕВЕТОВИЋ, НАТАША КУСТУДИЋ НИКОЛЕТИЋ и АЛЕКСАНДРА ЈАРИЋ, оругли сто у чијем је фокусу било питање ИНКЛУЗИВНОГ ОБРАЗОВАЊА, приређен је у Свечаној сали Отвореног универзитета уз учешће више релевантних саговорника – међу излагачима су били:
МИРЈАНА ЕВЕТОВИЋ, родитељ детета са посебним потребама
МАРИЈАНА ВИДОВИЋ, родитељ детета са посебним потребама
МАРИНКО ВРАЊАШ, родитељ детета са посебним потребама
ЉИЉАНА БЕГАНОВИЋ, родитељ детета са посебним потребама и секретар Друштва за церебралну и дечију парализу
ЈОВАНА ТУРИМАНДЖОВСКИ, дефектолог Школског центра „ Доситеј Обрадовић“
Мр МИОДРАГ НЕДЕЉКОВИЋ, генерални секретар Друштва дефектолога Србије (излагао и затим се у дискусију укључио путем скајп везе)
У дискусији су узели учешћа и МИОДРАГ СТАНКОВ и НАТАША НИМЧЕВИЋ, дефектолози, те НАТАША ЈОВИЋ, консултант УНИЦЕФ-а на пољу инклузивног обазовања и превенције насиља и дискриминације, а у вези са пројектом остручавања наставника за рад са децом која имају потешкоће у учењу и сметње у развоју који је у плану и за који су издвојена средства, те би требало да заживи у најскорије време.
Иницијална идеја организовања округлог стола била је да се покрене питање враћања тзв. „специјалних одељења“ у оквире основних школа како би се растеретили наставници којима истовремени рад са децом са сметњама у развоју и децом која похађају наставу према прописаном наставном плану и програму, доноси низ потешкоћа и нерешивих проблема. Неприпремљени за овакаве професионалне изазове, без потребног дефектолошког знања, а и без ваљане подршке, наставници, посебно они који раде у нижим разредима основних школа, имају велике проблеме да децу која наставу похађају по индивидуалном образовном плану 1 и 2 интегришу у одељења и учине их колико - толико равноправним учесницима образовног процеса.
Потресна сведочанстав родитеља који су говорили о својим искуствима подизања деце са посебним потребама, показала су дубоку и суштинску потребу да се организује овакав скуп, али је слабо интересовање јавности још једном потврдило да се већина нас влада у складу са максимом „ТО СЕ МЕНЕ НЕ ТИЧЕ, НИЈЕ МОЈА ПРИЧА!“ Посебно је поражавајућ утисак на присутне оставила реченица госпође Бегановић, изговорена дрхтавим гласом , „РЕКЛА САМ СВОЈОЈ КЋЕРКИ - ДЕТЕ МОЈЕ, ТИ НЕ ТРЕБАШ НИКОМЕ ТАКВА ... БУДИМО ИСКРЕНИ, СВИ СМО МИ ЉУДИ, ОКРЕЋЕМО СЕ ЗА АПОЛОНИМА, А ОВАКВА ДЕЦА ПОПУТ НАШЕ, НИКОМЕ НЕ ТРЕБАЈУ. ИЛУЗИЈА ЈЕ ДА ЋЕ ДРУГА ДЕЦА, ОНА ЗДРАВА, ГАЈИТИ ЕМПАТИЈУ И САОСЕЋАТИ СА СВОЈИМ ДРУГАЧИЈИМ ВРШЊАЦИМА.“
Присутни дефектолози су указали на чињеницу да је њихова струка скрајнута – имамо образоване дефектологе, напоменула је ЈОВАНА ТУРИМАНДЖОВСКИ, али се од њих очекује да у хаотичној имплементацији преписане и некритички преузете европске легислативе о инклузији, остручавају наставнике који су свесно бирали другачије занимање и којима је инклузија непријатно бреме и обавеза од које би радо побегли, уместо да сами раде оно за шта су се школовали. Дакле, од дефектолога се очекује завођење реда тамо где за хаос и одсуство резултата нису одговорни.
Сви дефектолози учесници разговора који долазе из две специјалне школе на територији нашег града („СВЕТОМИР БОЈАНИН“ и „ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ“) су истакли да радо нуде и пружају подршку наставницима којима је потребна помоћ у изради смислених и спроводивих индивидуалних образовних планова. Такође, МИОДРАГ СТАНКОВ је нагласио да он и његове колеге радо пружају стручну помоћ и врше саветодавну улогу када су у питању породице из којих потичу деца са сметњама у развоју, а које и саме пролазе кроз бројне потешкоће, често се успут распадајући, где терет бриге о таквом детету, по правилу, пада на једног родитеља. Станков је изразио очекивање да ће у догледно време, свака школа постати истовремено и ресурсни центар за пружање стручне помоћи у раду са децом са посебним потребама.
НАТАША НИМЧЕВИЋ, директорка Школског центра „Доситеј Обрадовић“ је указала на апсурдне законске одредбе које предвиђају право на образовање свој деци без изузетка, али се онда од дефектолога очекује да са децом која имају веома тешке облике сметњи у развоју (помињана су деца која су смештена институционално у оквиру суботичке КОЛЕВКЕ), раде по уобичајеним наставним плановима за предмете попут физике, хемије, математике, билогије, историје или страног језика ... Такве одредбе у актуелна законска решења очигледно уносе људи који о дефектологији не знају ништа, нити су дефектолошку струку с тим у вези консултовали. Биће да је све до настојања да као држава испунимо агенду поглавља 26 о придруживању наше земље Европској унији, што не захтева никакав коментар.
Наташа Јовић (УНИЦЕФ), врло је оптимистично говорила о имплементацији пројекта веома озбиљног остручавања наставника у неколико суботичких школа, напомињући да ће се по школама формирати ресурсни центри у којима ће редовном наставном особљу, на располагање бити стављени стручњаци из области дефектологије који ће им пружати подршку у раду са децом која наставу похађају по ИОП 1 и 2. Између осталих школа, и Хемијско-технолошка школа „Лазар Нешић“, чија је педагошкиња такође узела учешћа у разговору, говорећи о случајевима из наставне праксе, треба да буде обухваћена овим УНИЦЕФ-овим пројектом имплементације инклузивног образовања.
Мр Миодраг Недељковић, дефектолог из Бора, господин несумњиво стручан и врло посвећен свом послу, најпре је истакао да идеја враћања „специјалних одељења“ у основне школе не делује реално у овом тренутку – такав се концепт сматра превазиђеним. То је сигуран пут стигматизацији и етикетирању деце са посебним потребама. Требало би се угледати на оне земље које имају тзв. ДЕФЕКТОЛОШКЕ СЕРВИСЕ за пружање стручне помоћи свим заинтересованим актерима. Савети родитеља по школама, а још више Локални савети родитеља на нивоу града, могу да изврше притисак на релевантне институције локалне самоуправе, покрајинске секретаријате и, коначно, Министраство просвете, науке и технолошког развоја, да се покрене питање финансирања асистената – пружалаца додатне подршке деци са сметњама у развоју. Дакле, ИМАМО РЕШЕЊЕ, мишљења је мр Недељковић, РЕШЕЊЕ СУ ДЕФЕКТОЛОЗИ, ОНИ ЗНАЈУ ШТА И КАКО ТРЕБА РАДИТИ.
Госпођа Бегановић, али и дефектолози Станков и Нимчевић, дотакли су се питања финансирања стручних асистената у вези са којим постоје бројни проблеми. Од ЛСР као иницијатора и организатора округлог стола, очекују помоћ у форми слања дописа релевантним институцијама на нивоу Покрајине и Републике с тим у вези.
Госпођа Еветовић је у свом излагању истакла „ПОКЛОНИТЕ ПОВЕРЕЊЕ ДЕФЕКТОЛОЗИМА, ПОШТОВАЊЕ УКАЖИТЕ ПРОСВЕТНИМ РАДНИЦИМА, А РОДИТЕЉИМА ПРУЖИТЕ СВУ ПОТРЕБНУ ПОМОЋ!“ То је по њеном мишљењу пут разрешења галиматијаса званог инклузија.
Госпођа Нимчевић је истакла, и у томе имала здушну подршку својих колега, да тзв. „специјалне школе“ нису оно што се о њима обично мисли и да родитељи деце са сметњама у развоју не треба да зазиру од тога да своје дете повере на бригу стручном особљу ових центара. Дотакла се и питања бесплатних уџбеника који редовно стижу на адресе њихових специјалних школа, али које углавном нико никада не употребљава, а грађане ове земље коштају милионске износе. Ти су уџбеници употребљиви само за децу без интелектуалних сметњи у развоју.
Мр Недељковић је на крају додао да се издвајају огромна средства и за разноразне обуке, кампање, набавку различите опреме, а да су резултати инклузије у образовању слаби или никакви. Уместо тога, мишљење је уваженог Недељковића, врло је важно да се објективно и реално сагледају образовне потребе и могућности сваког детета у поступку процене зрелости за полазак у школу. У ситуацијама када се због природе развојних сметњи и специфичних образовних потреба захтевају свеобухватне мере подршке, треба сугерисати и усмеравати децу и родитеље на образовање у школи за децу/ученике са сметњама у развоју, а ЛСР Суботице, према речима мр Недељковића, може заговарати успостављање свеобухватног система праћења и контроле овог процеса, као и пружање подршке породицама на путу ка доношењу најтежих одлука које никако не значе избор између нормалности и ненормалности. У том смислу, једно од значајних решења које су поменули учесници округлог стола, била би професионализација рада интерресорних комисија и издвајање значајнијих средстава у ту сврху, што по правилу наилази на негативне реакције у органима локалне самоуправе.
Коначно, ЛСР Суботице би, за почетак, могао да иницира организацију деловања тзв. личног пратиоца, услугу персоналне асистенције, обезбеђивање прилагођеног превоза, услуге градског дневног боравка за децу са сметњама у развоју и сл. То све делује реалније, него могућност да се постигне измена постојећих законских прописа о инклузивном образовању.
На концу – или на почетку – ЛСР Суботице је преузео на себе обавезу да дописе са одговарајућим предлозима достави свим релевантним инстанцама власти и да у догледно време поново окупи овако квалитетне, а релевантне саговорнике.
Борба је тек на почетку.
Извештај срочила Јасмина Марић
