Nakon vek i po uklanja se pruga koja je donela modernizaciju u Suboticu. Nova pruga, najavljeno je, označiće novu epohu u povezivanju regiona
Na ekranu telefon očitava se da je temperatura 32 stepena Celzijusa, ali to ovde ne važi. Vazduh poigrava pred očima koliko se užario, ovo parče panonske zemlje odjekuje od udaraca gvožđa o gvožđe, veliki kran brekće i sa svim svojim okretom i manevrom podiže oblak teške prašine koja dugo leluja. Svuda unaokolo trava je spržena, a gomila šljunka u pozadini pojačava utisak da je ovde, napolju u horgoškom ataru kao u železari ili nekoj kovačnici. Ritmični udarci mašina koje klizi po šinama i odvrće klinove, zvučno se nadopunjuju sa kranom i kao da dodatno pregrejavaju vazduh.
Ovo je okruženje u kojem radnici železnice svakog dana osam časova rade na demontiranju pruge Subotica – Segedin. Nastoje da izbegnu najvreliji deo dana, te su već u tri sata u zoru u svom pogonu u stanici, a u četiri napolju na terenu i radiće do podne. Posao na demontiranju pruge započeli su prošle sedmice od nultog kilometra, odnosno od granice, i od tada demontirali su tri i po kilometra. „Svakog dana skinemo između 400 i 500 metara pruge“ kaže nam jedan od radnika. Ovde na demontiranju prve železničke pruge koja je povezala Suboticu sa Segedinom angažovano je, moglo bi se reći, „pola Srbije“ jer radnici su iz Kraljeva, Sombora, Niša, Aleksinca. „Robovski je ovo rad, težak, ali radi se osam sati i dobra je hrana i smeštaj. Zaradi se neki dinar, ali je znoj veliki“ dodaje drugi.
„Moj čukundeda je gradio prugu, a evo ja je sada demontiram“ kaže jedan od radnika. Preko ramena je prebacio gvozdenu polugu tešku bar 10 kilograma kojom se skidaju metalni delovi sa pruge i pragova. Pokazuju: na šinama još može da se očita da su izlivene 1881, ili 1886, ili 1903. godine. Ova pruga odavno je odslužila svoj vek. Šine se odlažu posebno na gomilu, a kran posebno slaže izraubovane pragove, a prašina podignuta nakon što su iz zemlje pomereni posle više od jednog i po veka štipa nozdrve, oči, kožu. Objašnjavaju da će kada oni završe sa ovim poslom doći kran sa moćnim magnetom koji će pokupiti svo preostalo gvožđe. Pruga još nije potpuno otpisana, svo ovo gvožđe ide na recklažu.
Demontiranjem pruge Subotica – Segedin deo prošlosti zaista odlazi u istoriju. Na dan 11. septembra 1869. godine u železničkoj stanici u Subotici prvi put se začuo pisak lokomotive koja je dovukla vagone iz Segedina. Sa prugom je došla i modernizacija, nezadrživi napredak koji će obeležiti razvoj grada na prelazu iz 19. u 20. veka kada ga preobražava industrijalizacija i urbanizacija. Paralelno sa dolaskom iz Segedina, voz je krenuo i ka Somboru, a odavde, iz Subotice će 5. maja 1883. godine parnjača otići ka Novom Sadu. Putovanje više neće podrazumevati vreme za dokonost, već brzinu.
Sada radnici mešovito srpsko-ruskog preduzeća demontiraju upravo tu prugu koja je bila na neki način civilizacijska prekretnica. U mašinsko tehničkoj službi je Aleksandar Angelov koji, kaže da već 14 godina radi u Srbiji. Kratko razgovara, i vraća se nadgledanju posla na demontiranju pruge.
Prema obećima ovu staru, zameniće železnica koja će isto tako biti temelj novih merila u povezivanju regiona. Kako je najavljeno pruga je projektovana za brzine od 160 kilometara na čas, s tim da će se putnički vozovi kretati brzinom od 120, a teretni od 80 kilometara na čas. Od Subotice do Segedina putovaće se pola sata, a radovi na obnovi ove pruge vredni su 87 miliona evra i putnici bi u njome mogli da krenu već od septembra naredne godine.
