Velika većina zanatlija na području Subotice smatra da njihovi zanati odumiru, njih polovina ne veruje u budućnosti svojih radnih mesta iako im je to jedini izvor prihoda, dok su u Bačkoj Topoli i Malom Iđošu stari zanati već gotovo izmrli – pokazuje anketa među skoro dve stotine zanatlija u Severnobačkom okrugu.
Jedan od načina na koji bi Republika Srbija mogla da im izađe u susret i sistemski pomogne njihovu ekonomsku održivost je da sledi primer Mađarske gde država vraća poreze i doprinose ljudima koji se bave tradicionalnim zanatima.
Ovo je jedan od zaključaka “Studije o starim zanatima Severnobačkog okruga sa registrom postojećih starih zanata Severne Bačke” koja je nastala u okviru projekta “Spoj digitalnog stvaralaštva i kulture: Promocija prekograničnog nasleđa kroz digitalnu prizmu” koji zajednički realizuju Digitalna regija iz Subotice i “Szo-ter” iz Segedina, u okviru IPA Interreg programa prekogranične saradnje.
Rezultati su dobijeni na osnovu ankete u kojoj je učestvovao 41 privredni subjekt sertifikovan od strane ministarstva privrede Republike Srbije, odnosno poslovima domaće radinosti, i 138 zanatlija Severnobačkog okruga koji se ne nalaze u registru sertifikovanih zanata.
Najveća većina njih je u Subotici, dok u Bačkoj Topoli i Malom Iđošu postoji po svega jedno sertifikovano preduzeće koje se bavi poslovima starih/umetničkih zanata, odnosno poslovima domaće radinosti.
U Subotici i dan danas postoje zanatske radnje stare više od 100 godina, poput sitara, drvodelja, metlara i oštrača noževa. Vremenom je potreba za njihovim proizvodima ručne izrade prestajala pa su se ove radionice preusmeravale na proizvodnju nekih drugih sličnijih proizvoda, a danas se njihova aktivnost u suštini svodi na puko preživljavanje na tržištu.
“Zanatlije i privredni subjekti koji su intervjuisani za potrebe ove studije se slažu da se zanatske radnje i radionice po Subotici zatvaraju jer je posao težak i zahtevan a zarada je mala, ručno se rade male serije proizvoda što zahteva vremena i strpljenja pa se kupci zbog jeftinijih industrijskih proizvoda pre odlučuju za njih što na kraju dovodi do sve manjeg prometa, gašenja ovih radnji i odumiranja ovih zanata” – navodi se u studiji.
Dok su nekada su njihove radionice brojale po 100 i više radnika, kako se navodi, za mnoge zanatske radnje po Subotici je pitanje vremena kada će se potpuno ugasiti.
“Da ne bude sve tako crno, postoje primeri uspešnog prilagođavanja starih zanata novim tehnologijama i savremenom načinu poslovanja , kao što je slučaj sa pinterskom radionicom koja svoja burad izvozi u Francusku, primer oštrača noževa koji zbog svoje precizne tehnike oštrenja osim osnovnih sečiva u domaćinstvu oštri i medicinske instrumente, krznarske radionice koja zapošljava 40 radnika, sapundžijske radnje koja mesečno proizvodi i prodaje oko hiljadu ručno rađenih sapuna.” – navodi se u studiji.
Projekat pod nazivom “Digital meets culture” treći je po redu prekogranični projekat koji zajednički realizuju pomenuta dva udruženja medijskih profesionalaca, i realizuje se uz podršku Evropske unije, u okviru IPA INTERREG programa prekogranične saradnje “Mađarska – Srbija”.
