Likovna kolonija „Krupar ART 2020 “| Bačko Dušanovo, 17-23.8.2020.
Godina 2020. donela je mnogo neočekivanih izazova koji su u svima nama probudili emocije, strahove i nade kojih ranije nismo bili svesni. U ovom velikom vrtlogu neočekivanih trenutaka bitno je zadržati prave vrednosti i prikupiti snagu da sačuvamo sve ono što životu daje boju, suštinu, dubinu, ali i preispituje i baca svetlo na probleme koji ne prestaju da postoje.
U skladu sa tim, likovna kolonija „Krupar ART“ ove godine obeležila je deceniju svog postojanja u kući porodice Anđelić, koja sve ove godine pruža neprocenjivu podršku mladim stvaraocima, omogućavajući im da stvaraju u netaknutoj prirodi, te da razvijaju dalje svoju kreativnost kroz interakciju sa drugim umetnicima.
Uz sve mere predostrožnosti i preporuke kriznog štaba o ponašanju tokom pandemije, posetioci su imali priliku da se u periodu od 17. do 23. avgusta 2020. druže sa šest mladih umetnika. Njihovi radovi su godinama predmet pažnje kako domaće, tako i međunarodne scene, u prilog čemu govore brojna priznanja, nagrade, kao i kolekcije u kojima se nalaze njihova dela: Vladimir Lalić, Ivana Milev, Biserka Petrović, Jovana A Jarebica, Biljana Milenković i Petar Mošić (koji je daljinski učestvovao).
tekst: Tamara Biljman
Krupar ART 2020
Iz istog meta-prostora iz kog dolazi duša, dolazi i umetnost. Otud ta neraskidiva veza. Ona je diktirana odozgo, nema početak ni kraj, samo trag u vremenu. Taj trag je međaš, zapis i graničnik između svetova. Svet pre nastanka jednog dela i nakon. Ključ pravilnog razumevanja pronalazi se u samokritici, ona je koren spoznaje koja dovodi umetnika u stadijum zrelosti da prepozna informaciju koja kroz njega prolazi i da adekvatno izabere sredstvo kojim će da je prenese ostatku sveta. Ovde se dešava prvi sudar – sudar veštine i diktata, iz kog nastaje prasak samog dela, koji vidimo kao lični pečat umetnika. Sledeći sudar je vreme, trenutak kada delo nastaje i njegova refleksija u istoriji. U ovom momentu delo se pozicionira u spoljnom svetu i počinje da se nazire njegova trenutna vrednost. Ta vrednost je prolazna i njeni procenitelji su irelevantni za pojam trajanja koji je ključan u umetnosti. Zakonitost za kojom se traga nije puka originalnost već oslobađanje narativa. Tek kada se narativ oslobodi u potpunosti od životne prakse, dolazi do iskrenog izlučivanja dela i mogućnosti njegovog trajanja i dostizanja njegove apsolutne vrednosti. Oslobađanje narativa u realnosti predstavlja sledeći sudar i inicijator je onoga što dolazi. Sledeća informacija koja prolazi kroz umetnika i dovodi do otelotvorenja novog dela reflektuje se na vreme i definiše finalnu sudbinu dela. Ono biva zaokruženo tek kada ima svoj nastavak, adekvatnog naslednika ili logički sled sa kojim se stavlja u određeni kontekst ili celinu. Ključ ovog stadijuma je prevazilaženje straha od večnosti i otvaranju sopstvenog bića ka neiscrpnom izvoru kreativnosti tj otvorenosti prema kanalu inspiracije. Ovo je trenutak u kome se umetnik žrtvuje zarad umetnosti, prevazilazi sebe i postaje kanal jedne više vrednosti.
Tajni jezik znanja poznat samo umetniku delimično je dostupan onima koji su u stanju da mu se približe putem lične inspiracije. Ovaj jezik je univerzalni, iskonski, beleži se samim delom i ne izgovara se. Njegova dekripcija zahteva silazak u dubinu sopstvene duše. U ovom trenutku dolazi do preklapanja simbola, specifičnog ukrštanja i jednog novog oblika alhemijskog procesa po sistemu umetnik-delo-posmatrač. Geometrijski simbol umetnika i geometrijski simbol posmatrača se u invertnim pozicijama ukrštaju i stvaraju geometrijski simbol dela. Četvrti element „vreme“ inkorporiran je ovom logikom u delo i nepotrebno je zasebno obrazlagati ga. Oslobađanjem od spoljašnjih narativa radovi postaju svedoci one nevidljive stvarnosti koja je čitljiva samo jezikom istorije. Kako će se vreme u kome živimo razumevati kroz sto ili hiljadu godina, na nama je samo da pretpostavimo na osnovu zapisa kojima svedočimo danas. U raznolikosti tih zapisa leži osnovna karakteristika vremena u kome oni nastaju.
Umetnički zapis, koliko god raznolik uvek u sebi nosi kod vremena. Šest umetnika, različitih pristupa objedinjuje zakonitost oslobađanja od spoljnih narativa. Svako od njih plasira informaciju iz duhovnog sveta u materijalni zavisno od mehanike koja je po sebi paradigma nastanka svakog dela. Njihov rad u ovom trenutku biće suptilno definisan zgušnjavanjem informacija i apsolutnoj suprotnosti umetnika kao pojma života u odnosu na strah koji predstavlja smrt. Kada se suočavamo sa delom uvek u svojoj podsvesti tražimo neku referentnu vrednost, u ovom slučaju referentna vrednost nije u pojavnom već u pojmovnom sagledavanju. Pitanje koje me intrigira u ovom trenutku jeste u kakvom svetu ćemo se probuditi sutra i šta je ono što nas čeka nakon nastanka narednih radova ove grupe umetnika. Naša čitanja će svakako biti različita, međutim, ti radovi će se mimo nas sudariti u meta-prostoru i dati svoj odgovor kakav je svet bio pre i kakav ostaje nakon nastanka jednog dela.
ANNO COVID MMXX
Dušan Zlokolica
(foto: Krupara)
