Na Regionalnom centru za upravljanje otpadom u Bikovu, na kompostilištu, danas su predstavljeni postignuti rezultatati u proizvodnji komposta, odnosno kompostiranja mulja koji se dobija na subotičkom prečistaču.
Na press konferenciji su govorili: Đerđ Šugar, direktor „Vodovod i kanalizacija“, Čila Goli, direktor „Regionalne deponije“ doo Subotica, Hargita Erči, tehnički direktor „Regionalne deponije“ Marta Dobo, direktor JP „Palić-Ludaš“, Bognar Pastor Hajnalka, član Gradskog veća zadužena za poljoprivredu i Timea Horvat, zamenica gradonačelnika.
Ovo je dobar primer saradnje javnih preduzeća našeg grada.
*
U nastavku prilog - Aleksandre Isakov (Politika)
Prave humus od mulja sa prečistača
U kompostilištu Regionalne deponije započeli su mešanje mulja i zelenog otpada kako bi dobili kvalitetan materijal koji može ponovo da se koristi u poljoprivredi
– Velika količina mulja koja nastaje na prečistaču otpadnih voda, mogla bi da dobije svoju novu, plemenitu formu i postane humus. Upravo na tome zajednički rade nekoliko javnih komunalnih preduzeća u gradu koja su pokušala da nađu rešenje za probleme sa otpadom koji nastaje tokom njihovog uobičajenog rada.
„Prečistač od kada je počeo sa radom 2010. godine proizvodi mulj koji odlažemo ili na telu deponije ili pored prečistača, u suštini u koritu jezera Palić što nije odgovarajuće. Prošle godine kada je Regionalna deponija počela sa probnim radom, u sektoru kompostiranja potreban im je kvalitetan anaerobni mulj kojim raspolažemo. Zato mi sada naš mulj donosimo na deponiju gde se on dalje procesuira“ objašnjava Đerđ Šugar, direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“. Linija mulja godišnje „proizvede“ oko 10 hiljada tona mulja. Za sada na Regionalnu deponiju za upravljanje otpadom svakog dana donose oko 50 tona. Ova količina meša se sa zelenim biološkim otpadom koje obezbeđuje jedno drugo komunalno preduzeće – „Palić Ludaš“. Kako je objasnila direktorica Marta Dobo tokom održavanja zelenila na velikom prostranstvu kojim gazduju, nastaje mnogo grana i drugog otpada koji su do sada odlagali u svom priručnom kompostilištu. Tamo se tek nakon period od godinu dana ovaj otpad, prirodnim putem pretvarao u humus koji su ponovo mogli da koriste.
Međutim, u kontrolisanim uslovima u kompostilištu u Regionalnoj deponiji za upravljanje otpadom, pomešani mulj i biološki otpad za šest nedelja pretvara se u proizvod koji može ponovo da se koristi u prirodi. „Iako koristimo tradicionalni metod, ovo kompostilište je inovativno jer ima aeraciju, membransku pokrivku i centralnu kontrolu sistema“ objašnjava Hargita Erči, tehnička direktorica Regionalne deponije.
Čitavim procesom postiže se više ciljeva: pravilno odlaganje mulja sa prečistača jedan je od velikih problema svih prečistača voda. Osim toga, objašnjava dalje Čila Goli, direktorica Regionalne deponije za upravljanje otpadom, maksimalnim korišćenjem kapaciteta deponije, odnosno pretvaranjem otpada u koristan proizvod smanjuje se količina otpada koja se odlaže na telu same deponije i tako produžava njen vek. Konačno, nije zanemarljiva ni moguća ekonomska strana od proizvodnje humusa. „Od materijala kao što je mulj koji do sada nije bio upotrebljiv već je tretiran kao otpad, mi možemo da napravimo dobar proizvod koji će se dalje koristiti u poljprivredi ili za rekultivaciju postojećih smetlišta na teritoriji Subotice. Naši prvi pokušaji u tom procesu nisu bili uspešni, međutim, već sada samo uspeli da ispoštujemo dozvoljene količine neželjenih materijala, i sada je naš sledeći korak da radimo na ojačanju kvaliteta ovog proizvoda da bi dobili humus. U tome sarađujemo sa Institutom za za povrtarstvo i ratarstvo, radimo eksperimente i za dva meseca očekujemo da ćemo imati već dobar kvalitet koji možemo da predamo ljudima koji brinu o zelenilu, ili poljoprivrednicima“ kaže Goli.
Regionalna deponija za upravljanje otpadom od prošlog oktobra nalazi se u fazi probnog rada, koštala je 24 miliona evra i izgrađena je novcem Evropske komisije. Kada počne sa radom u punom kapacitetu ovde će se slivati otpad iz grada Subotice i još šest opština severne Bačke i Banata, odnosno oko 300 hiljada stanovnika.
