Svečana akademija u čast 29. novembra u Subotici - Pevalo se Jugoslaviji od Vardara pa do Triglava
Tradicionalna svečana akademija povodom 29. novembra Dana bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije održana je i ove godine godine u prepunoj sali Otvorenog univerziteta Subotica. U jutarnjim časovima najpre su položeni venci na prostoru Mini Jugoslavije, a uveče je sve započelo uvodnim govorom Mikloša Olajoša- Nađa, koji je dugogodišnji antifašistički funkcioner u Subotici i osoba bez koje se ne može desiti nijedan ozbiljniji događaj kada je u pitanju obeležavanje antifašističke borbe u Subotici i AP Vojvodini. Program je započet intoniranjem himne SFR Jugoslavije “Hej Sloveni”, koju su otpevale članice poznate vojvođanske grupe “Subotičke dame” iz Subotice. Dirigovala je popularna voditeljica hora gospođa Viktorija-Seka Jovetić, a pevale su gospođe: Elena Parnicki, Nada Šuković, Marija Gašpar. Sofija Gerdijan, Irena Vujović, Svetčna Pejčić, Piroška Fero, Đenđi Stanimirović. Stana Poljak, Anastazija Rogić, dok je muzička pratnja bila u rukama gospode: Vlastimira Stanimirovića (hramonika) i Petra Sarajlića (basprim). Pevanje žena iz pevačkog društva “Subotičke dame” jako se dopalo publici i u jednom času cela sala se ustala sa sedišta i celo vreme nastupa pevali su zajedno svaku sledeću pesmu u glas sa izvođačicama programa. Pozdravni govor gospodina Mikloša Olajoša Nađa je bio nadahnut jakim emocijama, jer ovaj dugogodišnji društveni delatnik, humanitarac, penzioner i borac za ljudska prava ne štedi se dok priča. Gospodin Mikloš je divna osoba koja se mnogo ceni u Subotici i mnogi ga rado zaustavljaju i pružaju ruku podrške za ono što radi svakodnevno kroz program više subotičkih organizacija. Čestitke ovom uvaženom stanovniku Subotice dolaze mu često na ulici, trgovinama, subotičkim pijacama, kući.
- Pozdravljam sve večerašnje goste u sali, nekada smo se zvali drugovi i drugarice i bilo nam je jako lepo u tim prošlim vremenima. Danas nas neki prozvaše gospodom, a mi se samo nasmešimo i svi smo svesni šta to znači u ovom vremenu. U prošlom vremenu bilo je posla za sve, otvarane su nove firme I fabrike, gradilo se na sve strane kvalitetne nove puteve, nove stambene objekte, imali smo novac da idemo leti na more, da putujemo turistički po svetu, lečenje je bilo potpuno besplatno i danas nam ostaje da se samo sećamo tih zlatnih vremena. Deca i naši unuci nas danas opravdano pitaju, ko je i zašto obesmislio Jugoslaviju i uništio nešto što je bilo tako lepo, ko je uništio ratom državu, koju smo tako voleli. Mi smo ostali ovde u Subotici da uvek obeležimo stvaranje Jugoslavije, ostajemo verni našoj tradiciji i uvek će u našem gradu biti Jugoslovena, koji će znati da proslave I obeleže Dan Republike Jugoslavije. Posebno se zahvaljujemo gospodinu Marku Marjanušiću iz Bunjevačke matice Subotica, koji nam je i ove godine pomogao da pronađemo sponzore i donatore da ovo sve ispadne dostojanstveno. Hvala svima koji ste došli, hvala recitatorima, pevačima, pevačkoj grupi “Subotičke dame”, hvala našim pesnicima, hvala mladim muzičarima iz Oroma kod Kanjiže koji uvek dolaze da obeleže ovaj naš tradicionalni praznik,koji se ovde proslavlja sa uvažavanjem. Obraćam se svima na srpskom ali i na mađarskom jeziku, jer je Subotica multietnički, multinacionalni i multikonfesionalni grad gde živi više od dvadeset naroda i nacionalnih manjina. Hvala našim prijateljima iz “Solidarnosti”, koji se bore za prava zaposlenih u Subotici, hvala rukovodstvu “Mini Jugoslavije”, koji su večeras ovde i koji će vas pozdraviti odmah posle mog uvodnog govora. Ipak dužan sam ovde ponoviti nešto o čemu stalno razmišljam. Ja sam to svi dobro znaju antifašista i moram reći ovo.Ako prođemo gradom i pitamo mlade ljude ko je bio okupator naše zemlje, ko je oslobodio Suboticu, šta se dogodilo sa građanima jevrejske nacionalnosti u Subotici za vreme okupacije, mnogi neće znati. Dalje, udžbenici ne odgovaraju istorijskim činjenicama. Uradili smo jednu analizu i smatramo da grupa koju će formirati Ministarstvo prosvete to mora da ispravi, jer u njima ima mnogo neistina. Ima profesora istorije koji i danas, iako u programu rada imaju teme o antifašizmu, to preskaču. Znamo ko su profesori i prijavićemo ih Školskoj upravi Sombor, jer je apsurdno da se oko toga ne vrši kontrola - poručio je gospodin Mikloš Olajoš Nađ, dodajući da negovanje antifašističkih ideja nije politika, već civilizacijska tekovina. - Zato pozivamo sve građane, bez obzira na godine, naciju i veru da negujemo antifašizam, dobre odnose i toleranciju među 27 nacija u Subotici, dobre odnose sa komšijama, da se organizovano borimo da Subotica ne izgubi ovu vrednost kako bismo i dalje mogli ponosno da kažemo da su njeni temelji izgrađeni na antifašizmu - besedio je gospodin Mikloš Olajoš Nađ, omiljeni čovek građana Subotice, kojemu je aplaudirao svaki gost na svečanoj akademiji povodom 29. novembra -Dana Republike Jugoslavije.
Mikrofon se potom našao u rukama prvog predsednika četvrte Mini Jugoslavije Subotica,koji je radni vek proveo radeći kao privrednik u dalekoj Kanadi. Kada je tamo zaradio penziju gospodin Blaško Gabrić vratio se sa porodicom na Palić gde danas živi u kući gde se nalazi i slikarska galerija njegove supruge, a na drugom delu Subotice sa istomišljenicima je izgradio Mini Jugoslaviju, gde se svake godine za prvomajske praznike nađu jugonostalgičari i osobe, koji nikada neće odustati od tih pomisli da Jugoslavije više nema.
-Niko me nije pitao da li pristajem da Jugoslavije više nema, Bunjevac sam poreklom I naprosto želim da svima objasnim da Jugoslavije ima I da je ja nosimo u našem srcu. Na moju veliku sreću na ovom prostoru ima nas prilično dosta i svi se prilikom popisa izjašnjavamo kao Jugosloveni. Na prostoru Mini Jugoslavije ima svega, podigli smo zemlju prilično visoko i napravili na tome prostoru naš Triglav, imamo ravnicu, šumski predeo I malo jezero, sve to simbolizira naše bivše jugoslovenske republike I ja uživam dok se šećem tim terenom. Danas smo položili vence na prostoru Mini Jugoslavije I večeras smo ovde da svima odamo priznanje i pohvalu što ste došli da održimo tradicionalnu svečanu akademiju, da se posle malo porazgovaramo i počastimo, da evociramo uspomene na našu prelepu Jugoslaviju, da mladim osobama pričamo o našem životu u peridodu, koji je iza nas, a bilo je to nešto najlepše što čovek može imati. Bili smo slobodni, bili smo prilično jednaki u svemu, imali smo svoje fabrike, imali smo nešto što je malo ko imao u svetu. Imali smo nesvrstanu zemlju, Jugoslavije je bila popularna u čitavom svetu, svi su znali za nas, a ja sam šetao sa porodicom u Kanadi posle 22 časa, a malo ko se usudio od Kanađana da to činiti. Zaustavili nas policajci i tražili isprave, pa upitali kao se usudimo šetati u tom vremenu, jer je grad pun kriminalaca I osoba, koje mogu naneti zlo svakom šetaču. Dok su pregledali dokumente rekli su nam otprilike ovo. Vidimo da ste došli u Kanadu iz Jugoslavije, vidimo da ste kulturni, poslovno opredeljeni da ovde stvarate kapital, da ste puni optimizma, ne čudimo se I jasno nam je da dolazite iz jedne lepe zemlje u svetu tako poznate Jugoslavije. Zbog svega toga smo se porodično vratili u našu Jugoslaviju i nije nam nikada žao što smo to učinili. Lepo je na svim mestima ali kod kuće je najlepše- jasan je u svom nastupu na svečanoj akademiji povodom 29. novembra gospdoin Blaško Gabrić, prvi predsednik Mini Jugoslavije, danas poznati penzioner za koga svi znaju u BiH,Makedoniji,Crnog Gori,Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji.
- Novi sam predsednik Mini Jugoslavije, jer smo tako svi odlučili ovde u Subotici. Sve ovo je zamišljeno da bi očuvali nešto što se nikada neće i ne sme zaboraviti. Jugoslavija je u našim mislima i mi se tako osećamo zadovoljno, lepo I takav nas osećaj neće nikada napustiti. Odlučili smo da večeras dodelimo drugovima i drugaricama lepe AVNOJEVSKE PLAKETE, koje idu u ruke gospode: Mihajla Miše Kmezića, Branko Buljovčić, Zoltan Kojundžić, Ivan Kinceš… Svake godine ćemo ponovo dodeliti nekoliko ovih plaketa, jer iza ove gospode stoje životna dela. Hvala svima što ste uveličali našu tradicionalnu svetkovinu na Otvorenom univerzitetu Subotica i kada se vratite u svoje kuće i stanove prenesite svojim ukućanima, prijateljima, rođacima i kolegama sa posla da ovde vlada mir, ljubav I osećaj jednakosti među svima nama. Vrata su svima potpuno otvorena da dođu i već uskoro dobiju I naš novi pasoš. Zovu nas sa svih strana bivše Jugoslavije, ali I naši gastarbajteri iz čitavog sveta – reči su mladog uspešnog gospodina Gorana Gabrića, koji je rođak nešto starijeg Blaška Gabrića, koji je jednoglasno izabran pre godinu dana za predsednika Mini Jugoslavije u Subotici.
U muzičkom delu programa nastupili su: pevačka grupa “Subotiče dame”, mladi učenik Oskar Kolombar sa klarinetom iz Oroma, mlada muzička zvezda Emeši Kolombar na flauti i mnogi drugi. Recitovali su poeziju: gosppodin Geza Babjanović, poznati bunjevački pesnik, poznata vojvođanska pesnikinja i književnica: Sofija Gerdijan, mlade učenice Jovana Kovač iz OŠ “Jovan Jovanović- Zmaj” Subotica i mlada učenicima Lea Kovač iz OŠ “Kizur Ištvan” Subotica,koje su bile obučene u nošnji sa pioniskom kapom sa petokratom. Specijalni za ovu priliku doša je iz Feketića gospođa prof. Suzana Krivokapić, koja je učiteljica razredne nastave u tamošnjoj osnovnoj školi, a pojavljuje se kao izdavač čak tri svoje samostalne knjige poezije. Svoje recitatorsko umeće pokazla je i gospođa Kristijana Mijovski, a dugotrajni aplauz dobila je gospođa Katica Bačić za svoju novu pesmu, koja je prvi put izvedena na nekom javnom mestu, gospođa Katica Bačić je dugogodišnja penzionerka i piše poeziju dosta godina.,, iskreno je saopštila publici u gledalištu da su njeni počeci u poeziji nastali u ranoj mladosti.
NA KRAJU
U zaborav Republiko.
Nekad slavljen Tvoj dan, 29. Novembar,
Iz istorije izbrisan.
Nema više trobojnice
Poletarac da je vije
-več odavno nema ni Jugoslavije
Na ulici ljudi
Ko armija stoja neka.
“Šta čekate- ako bi nekoga upito
“Čekamo da se vrati
Josip Broz Tito”
I čedo u kolevci plače.
Suze mu upija dekica neka.
Majka nad kolevkom suze roni
Nema detetu da pruži ni flašicu mleka.
Druga Tita nema već odavno,
Još uvek se za njim mora suza lije,
među nama dok je živio,
niko gladan bio nije.
Došli nam neki ljudi novi
u narodu se zovu: lažovi i lopovi.
Ko lešinari po zemlji se rastrčali,
Jugoslaviju rasparčali,
Svu nam zemlju opljačkali.
Pokvarili i porušili
ko avliju da su smeli.
Svi sun am novci na Kipar odneseni.
Nisu nikad izbrojani,
Na tone izvagani.
Ko će jednom kazat: “ Besparico stani” !
Pola nam Srbije narodna kuhinja hrani !
Druže Tito, ti se nama vrati,
Jer na kraju ćemo gladni svi poumirati.
Tako je predstavila na kraju proslave Dana Republike Jugoslavije gospođa Katica Bačić, penzionerka iz Subotice.
Rekli su o svečanoj akademiji povodom 29.novembra Dana Republike Jugoslavije na Otvorenom univerzitetu Subotica.
- Došao sam sa našim ličkim prvoborcem iz II Svetskog rata i pesnikom čika Mišom Kmezićem, koji se teško kreće, a došao je ovde da pročita svoje pesme u nedavno objavljenoj knjizi pesama, koje je izdala naša boračka organizacija SUBNOR Subotica. Mi ne bežimo od naše bivše zemlje Jugoslavije, ona je stvorena u najtežim borbama protiv fašističkih okupatora i domaćih izdajnika. Nikako ne možemo i ne smemo zaboraviti sve naše silne žrtve dok konačno nije stvorena slobodna zemlja svih naših naorda I narodnosti zvana SFR Jugoslavija. Uvek ćemo se boriti protiv revizije istorije i sve ćemo učiniti da ne dođe do prekrajanja naših državnih granica. Odajemo puno priznanje našim sadašnjim vlastima u Srbiji za njihov rad, imamo velika očekivanja da će se zaustaviti iseljavanje naših građana i da ćemo konačno svi doživeti mir na prostoru Jugoistočne Evrope. Vreme je za otvaranje novih fabrika, škola, a bogme je vreme da se umnožimo i obožimo – konstatuje gospodin Nikola-Nino Ivošević, sekretar boračke organizacije SUBNOR-a Subotica.
- Organizatori ove lepe tradicionalne svečanosti su nas pozvali da učestvujemo u program. Poznajemo i cenimo sve te naše građane Subotice, posebno pohvalno svi pričamo o gospodinu Miklošu Olajošu-Nađu i moram da istaknem, čast nam je I ponos što smo bili učenici ovog dvočasobnog programa. Hvala publici što su nas nagradili dugotrajnim apluzom, zovu nas na sve strane, pohvale nam gode, svi nam čestitaju što dobro izvodimo naš program, što pevamo himnu, što smo tako kompaktne i što već danas pravimo termine za buduće kulturno-zabavne svečanosti u samoj Subotici i AP Vojovdini - izjavila je za Subotica.info gospođa Viktorija - Seka Jovetić, popularna vojvođanska voditeljka “Subotičkih dama” iz Subotice.
- Uvek sam sa našim narodom, društvenim radom se bavim dugo, nije sve ovo lako organizovati. Mikloš Olajoš-Nađ, ali I drugi su mi odali priznanje što sam uvek tu d aim pomažem u radu. Ovo je tradicionalna svečana akademija povodom 29. Novembra Dana Republike Jugoslavije i vidim da to narod to želi i voli. Posle smo se svi počastili kolačima, pićem i svi zadovoljni otišli svojim kućama. Naravno, ukusni kolači su stigli iz kuća i stanova naših članova, dakle svi smo zajedno I svesni smo da nas zajedništvo svih naroda i narodnosti ovde u Subotici može I mora očuvati u ovim teškim vremenima - iskreno govori poznati društveno - politički delatnik Marko Marjanušić iz Matice Bunjevaca Subotica.
- Čestitke organizatorima, sve je bilo na visokom nivou, tako je svake godine i zato će to ovde uvek opstati - ocenio je prošlu svečanu akademiju povodom 29. novembra ugledni privrednik gospodin Ljuben Hristov iz Subotice.
- Pišem poeziju to znaju mnogi u AP Vojvodini, ali I pevam u ovom našem popularnom ženskom pevačkom društvu, uvek sam bila društveno angažovana od svoje rane mladosti. Moje poreklo je iz Like, odrasla sam u Bajmoku, a volim sve naše građane Subotice, jer je naš grad uvek pokazivao osećaj prema svima, koji su ovde došli da se školuju, rade ili da se bave pevanjem, muzikom i sportom. Večeras se pokazalo das u svi pevali sa nama dok smo nastupale, a pažljivo slušali dok sam recitovala svoju novonapisanu pesmu – prokomentarisala je svoj nastup na proslavi Dana Republike Jugoslavije u Subotici gospođa Sofija Gerdijan, pesnikinja, pevačica i penzionerka koja je svoj radni staž odradila u Pošti Srbije – Subotica.
- Izdala sam svoju novu knjigu pesama, rođena sam u Žednku, udala se i preselila se u Feketić, tu sam i danas, radim kao učiteljica tamošnjoj deci, volim druženja I nije mi teško da prevalim tih šezdesetak kilometara da budem sa našim dragim zaljubljenicima u zemlju Jugoslaviju. Naravno, pročitala sam jednu svoju pesmu svima da čuju u sali, očekivani aplauz je stigao posle moga nastupa. Posebno mi je bilo drago što sam u publici videla i neke moje stanovnik iz rodnog Žednika, koji su bili srećni što su me videli. Hvala svima, koji ovo organizuju i što to ovde u Subotici postoji. Deci kojoj predajem kao njihova učiteljica uvek pričam nešto što je velika istina, Jugoslavija je bila I ostala nešto što je poštovao svaki naš čovek i ceo svet - završnu reč o događaju u Subotici rekla je gospođa prof. Suzana Krivokapić, učiteljica iz Feketića kod Malog Iđoša, Lovćenca.
- Za divno čudo ne možemo zaboraviti taj naš državni praznik Dan Republike Jugoslavije. Svi smo bili puni osmeha, radovali se mnogim običnim malim stvarima u životu. Bilo je puno redova u trgovinama,na pošti, na šalterima banke, bio sa kolegijalan, verovao u besklasno društvo, obeležavali smo na mnogim mestima današnji datum, posećivali se međusobno. Sve to meni i mojim prijateljima nedostaje. danas obeležavamo mnoge istorijske datume iz naše slavne prošlosti,u Subotici je to sve jako izraženo jer je grad sa puno naroda i narodnosti. Kod mnogih sećanje na Jugoslaviju neće biti izbrisano. Dugo sam bio sindikalni poverenik u Frankfurtu u Nemačkoj, jer sam tamo bio zaposlen. Svi su me tamo cenili zato što sam došao na rad iz Jugoslavije. Zato volim Jugoslaviju i rado se odazivam pozivima da budem učesnik proslava - rekao je gospodin Dragutin Filipović, rođen na jugu Srbije, oženio se u Subotici, a lepu penziju zaradio radeći kao gastarbajter u Frankfurtu, Nemačka.
Piše: Borislav Eraković
Foto: Aleksandar Rajić- ARS
