Filmski klub Subotica (Otvoreni univerzitet) u saradnji sa Klubom ljubitelja muzike, filozofije i filma (Fondacija za omladinsku kulturu i stvaralaštvo Danilo Kiš), u periodu od 3 do 11. 7. 2019. godine, prikazao je osam filmova (Kuće smo bili, Vazduh, Maskirovka, Zaljubljeni indijanci, Tasmanijski tigar, Banditi u potrazi za mamom, Osnove ubijanja i Jahač ruševina) iz prošlogodišnjeg programa Festivala evropskog
filma Palić, iz selekcija Paralele i sudari i Mladi duh Evrope.
Posle projekcije svakog filma razgovor sa članovima Kluba vodio je Dragan Krstić, profesor filozofije. Članovi Kluba pomenute filmove su posmatrali iz perspektive: opšte estetike, estetičke aksiologije, etike, filmske estetike i filmske kritike. Na početku programa profesor Dragan Krstić je govorio o pojmu evropskog filma i značaju filmskih festivala za opstanak filma kao umetnosti. Tom prilikom je istakao da evropski film otvara nove filmske horizonte, širi polje kreativne slobode, suprostavlja se žanrovskim shemama, industrijalizaciji i komercijalizaciji filma. Evropski film pronalazi skrivene mogućnosti filmskog izražavanja, on se često suprostavlja normama i pravilima bilo koje vrste.
Pre početka diskusije, profesor Krstić je podsetio na neka od mnogobrojnih shvatanja filmske kritike i zadatka filmskog kritičara. Prema jednom od njih, zadatak filmskog kritičara je da u masi filmova odabere one o kojima čovečanstvo treba da vodi računa.
Prema mišljenju članova Kluba, nijedan od pomenutih filmova neće ući u panteon vrhunskih filmskih dela, ali to nikako ne znači da ovi filmovi nisu dobri i da selektor nije trebao da ih stavi u program.
Članovi Kluba smatraju da filmovi: Kuće smo bili, Osnova za ubijanje, Banditi u potrazi za mamom i Tasmanijski tigar iako su zantski, tj. filmski korektno urađeni, ipak u filmskom smislu ne znače ništa novo, ali opominju. Prva dva na socijalnu nesigurnost u našem vremenu, treći na nebrigu o deci i socijalni problem Roma, a poslednji film opominje čoveka da ako ne čuva životinje, neće sačuvati ni sebe. Film Zaljubljeni indijanci, u kome se zanimljivim filmskim jezikom govori o grupi kramp igrača koja izvodi deo Ramoovog baleta, inspirisanog indijanskim plesovima Luizijane, potvrđuje istinitost nekih stavova Anri Ažela i Etjena Surioa. Francuski filmski estetičar Anri Ažel kaže da je „gotovo nemoguće govoriti o svetu filma, a ne uzeti u obzir muziku kao jedan od njegovih konstitutivnih elemenata.”(Anri Ažel, Estetika filma, BIGZ, Beograd, 1978, str.132) Po Aželu, Etjen Surio „energično potvrđuje ovu istinu” sledećim rečima: „Od svih osobina po kojima se svet filma osetno razlikuje od nefilmskog sveta treba izdvojiti vrlo važnu činjenicu da on u sebi neprestano nosi muziku, koja mu, s obzirom na raspoloženje, daje jednu dimenziju sui generis i koja ga stalno obogaćuje, komentariše, katkad ga ispravlja, a ponekad upravlja njim: u svakom slučaju, koja mu sasvim precizno određuje trajanje.” (Isto, str.132). Film Jahač ruševina, za koji se može reći da je viscelarno iskustvo hipnagogičkih vizija i sirove energije, nije impresionirao članove Kluba, jer se autor preterano trudio da bude naobičan, nov, ali nije uspeo da u svoje delo u dovoljnoj meri ugradi estetsku vrednost.
Klub ljubitelja muzike, filozofije i filma je realizacijom ovog programa završio planiranu teorijsku aktivnost. Članovi Kluba zainteresovani za ovu formu rada sastaće se ponovo početkom septembra i nastaviti svoj rad. Tokom letnjeg raspusta, članovi Kluba, zainteresovani za snimanje filozofskih filmova, snimiće dokumentarno-igrani film pod naslovom ,,Kratak film o lepoti”, koji će se premijerno prikazati početkom septembra ove godine.
