Proslavljena crkvena, hramovna i mesna krsna slava u selu solunskih dobrovoljaca
Bačko mesto Aleksa Šantić tradicionalno slavi Duhove
Za mesto Aleksa Šantić uvek se govori da su to kuće mnogih naših Hercegovaca, koji su se ovde naselili u Bačku, AP Vojvodinu, Srbiju kao Solunski dobrovoljci pre mnogo godina iz Nevesinja, Bileće, Trebinja, Gacka, Mostara itd. Geografski pripadaju opštini Sombor, ali najviše ih ima u Bajmoku, Novom Sadu i Subotici.
Videvši da smo pisali pre nekoliko dana o mestu Gornja Rogatica, odlučili da nas pozovu na svoju hramovnu i mesnu slavu Duhovi. Među gostima ove tradicionalne svečanosti sa strane bili su predstavnici Društva Solunskih dobrovoljaca iz Rastine, Bajmoka, Kljajićeva, Subotice, Sombora, Bačke Topole, Novog Žednika, Gornje Rogatice, Bačkog Sokolca, Krivaje itd. Mesna zajednica je i ovaj put bila organizator ovog okupljanja, sve je započeto sa polaganjem venaca na spomen ploči izrađenoj u centu Alekse Šantić za poginule i umrle Solunske dobrovoljce iz Prvog svetskog rata, ali i za žrtve Drugog svetskog rata i one koji su poginuli u građanskom ratu od 1991. godine do onih,koji su izginuli prilikom zločinačkog bombardovanja NATO-a.
Večernja liturgija povodom krsne hramovne slave je bila u prelepo uređenoj novoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja je izgrađena novcem gostoljubljivih meštana. Domaćin je bio čuveni sveštenik Pero Anđelić iz obližnjeg Pačira, jer mesto Aleksa Šantić spada u njegovu nadležnost. U ime Eparhije Bačke u liturgiji su uzeli učešće i neki drugi mladi sveštenici iz Sombora,Kljajićeva i Bajmoka. Posle večernjeg bogosluženja je usledio kulturni program na kojemu su učestvovali učenici lokalne Osnovne škole „Aleksa Šantić“. Folklorne igre su prikazane preko gostiju iz Kulturnog centra Sombor, a i tu su svoje umeće prikazali domaći mladići i devojke iz Šantićeva.Za sve goste je posle svečanosti priređen prijem i svečana večera u Hotelu Aleksa Šantić. Najveća radost meštana je završila uz odličnu narodnu muziku. Rastanak naroda domaćeg i gostiju je bio dirljiv i svi su obećali da će opet doći sledeće godine u isto vreme za Duhove. Saznajemo, Šantićevo ima oko 1500.stanovnika, nalazi se na putu za Suboticu i Sombor, imaju vredne privrednike,znaju se nositi sa ovim teškim vremenom i krizom, imaju budućnost i puno fakultetski obrazovanih meštana. Nosilac razvoja u prošlih pedeset godina je bio PIK A.Šantić.
- Pripala mi je čast da otvorim ovogodišnje svečanosti povodom naše hramovne i mesne krsne slave, jer smo mi osmislili program i imamo namere da se to slavi svake godine u isto vreme.To je ovde tradicija i mi to ne žeimo menjati. Istina je da su ovde prvi došli naši Hercegovci kao Solunski dobrovoljci, ali se u ratnih godinama od 1991. godine doselili i mnogi drugi stanovnici bivše Jugoslavije. Slažemo se i činimo sve da si napravimo bolji život. Lično sam došao iz grada Virovitica,Slavonija ili još bolje da objasnim,da smo brat i ja došli iz Obilićeva kod Suhopolja,ali je sve to samo prošlost koje se nerado sećamo. Saznali smo da ste bili i pisali o Gornjoj Rogatici, a to je pobratimljeno selo kod Bačke Topole, pa vas zamolili da napišete priču i o našem narodu. U Subotici nam žive i rade mnogi naši prijatelji, rođaci i kolege, koji su ovde rođeni, a izlaz da rade pronašli su u najvećem gradu na severu AP Vojvodine i Srbije. Hvala svima koji su došli i bili naši gosti, posebno se zahvaljujemo,a ljudima iz Društva Solunski dobrovoljci, kojima iz više susednih mesta odajemo veliko priznanje, jer se sve ponavlja već sedamdesetak godina u našoj regiji Bačka, koja je svima ugodno mesto za život i koju su mnogi opevali lepim pesmama.Vama iz Subotica.info posebna hvala, čitamo i pratimo što vi pišete i radite. Bravo i nastavite tako u budućim vremenima, – rekao je u svojoj besedi sekretar Mesne zajednice Aleksa Šantić gospodin Milan Tomić.
- Uvek planiram sa suprugom da budem na godišnjem odmoru za vreme slave Duhovi. Moj otac je bio Solunski dobrovoljac, doselio se u Bajmok iz Crne Gore, a ja sam sa porodicom na radu u glavnom gradu Francuske Parizu. Prevalimo nemali put da bi stigli u Bajmok, Aleksa Šantić, Gornju Rogaticu, ali nije nam žao, jer želimo biti sa našim narodom. Umor će proći, sećanja ostaju na naše susrete, – izjavio je stariji gospodin Radman Pejović, penzioner iz Pariza, koji ima vlastitu kuću u naselju Rata, Bajmok.
(tekst: B. Eraković, foto: Šantićani)
