U okviru manifestacije Biofest, a uz podršku OEBS-a Misija u Srbiji, održana je panel diskusiju na temu “Uticaj klimatskih promena na (organsku) poljoprivredu“, u okviru KLimatona, a u organizaciji Regionalni Arhus centra Subotica i Jedan stepen Srbija sa Udruženjem TERRA’S. Skupu je prisustvovalo više od devedeset učesnika, najviše subotičkih srednjoškolaca iz Subotice i Bačke Topole, ali i gostiju iz Hrvatske i Mađarske. U ime organizatora prisutne je pozdravio, Siniša Obrenić, iz Jedan stepen Srbija koji ih je upoznao da je Klimaton edukativno-informativni događaj koji se sastoji od kratkih i zanimljivih predavanja, diskusija, gledanja filmova, tribina iz oblasti ekologije i popularne nauke. Cilj Klimatona je da građanima približi izazov klimatskih promena i da ukaže na važnost i značaj očuvanja prirodnih ekosistema na planeti. Takođe, je istakao da klimatske promene utiču na sve, a posebno na proizvodnju hrane, te je odlučeno da upravo ovo bude tema na Biofestu u Subotici.
Među prvim uvodničarima je bio, dr Zoran Katrinka, direktor programa za Jedno zdravlje, iz Fonda za razvoj domaćinstva (FRD) koji je govorio o tome kako se odnose klimatske promene na bezbednost hrane, zdravlje ljudi, životinja i ekosisteme. Naglasio je da će klimatske promene indirektno uticati na ishranu kroz svoje efekte na proizvodnju i distribuciju hrane, što će se, s druge strane, odraziti na cenu, ali i sigurnost proizvoda. One, takođe, mogu delovati na socio-ekonomske aspekte vezane za sisteme kao što su poljoprivreda, proizvodnja životinja, prehrambena proizvodnja, globalna trgovina, demografija i ljudsko ponašanje. Klimatske promene mogu stvoriti začarani krug zaraze i gladi. Najvažnije je to da svi moramo biti svesni uticaja promene klime na sve sfere života, te se sistematski boriti na globalnom nivou, izjavio je dr Katrinka.
Tijana Ležaić i Nikola Mladenović, iz Centra za razvoj neprofitnog obrazovanja građana (CRNOG) prezentovali su projekat “Šume i klima – ŠIK” koji se realizuje u saradnji sa Jedan stepen Srbija, Srpskim zalogom za svemir i Ministarstvom zaštite životne sredine. Ukazali su na značaj šuma kod ublažavanja uticaja erozije zemljišta, kao i na smanjivanje rizika od lavina. Ali su istakli da se šuma treba posmatrati i kao apsorber ugljen dioksida u fazi rasta. Dali su interesantan primer kako samo tri dobro locirana drveta pored kuće mogu uticati na smanjivanje upotrebe klima uređaja, a time i električne energije. Tijana Ležaić je rekla da je veliki uticaj klimatskih promena na poljoprivredu, ali i na ostali sektor. U suštini sve zavisi kako ćemo kao društvo, pa čak i na globalnom nivou, odlučivati i kakve će se promene doneti. Koliko će različite emisije ugljenog dioksida i ostalih gasova sa efektom staklene bašte biti. Ukoliko nastavimo da funkcionišemo kao do sada i koristimo fosilna goriva umesto obnovljivih izvora energije, možemo očekivati porast temperature od 4 do 5 stepeni, pa čak i više do kraja ovog veka. A, to će naravno značajno uticati na sve sektore, istakla je Tijana Ležaić.
O cirkularnoj ekonomiji kao rešenju za problem klimatskih promena, Pera Marković, iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), između ostalog je rekao, da je potrebno je razviti sistem računanja, odnosno uračunavati posledice klimatskih promena kao negativnu vrednost u nacionalni bruto proizvod. Isti pristup je potreban i kod računanja zagađenja iz svih sektora (poljoprivreda, saobraćaj, energija, otpad). Naglasio je da je neophodno razviti planove za npr. pošumljavanje, regulaciju voda ili za bolje upravljanje šumama. Smanjivanje emisija iz elektroenergetike je najvažniji cilj obzirom na veličinu ovog izvora i njegove ostale emisije i zagađenja. Na kraju je zaključio da je radi izbegavanja teških društvenih posledica ovakvih mera potrebno uvesti fondove za: energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije, podršku industriji reciklaže i pošumljavanje.
Direktor OCS-a i jedan od vodećih eksperta u oblasti organske proizvodnje u Srbiji, Nenad Novaković, je rekao da organska poljoprivreda svojim primenjenim tehnikama u mnogome doprinosi smanjenju štetnih gasova, jer se ne upotrebljavaju hemijska i sintetizovana đubriva niti pesticidi čija su fabrička postrojenja jedni od najveći zagađivača životne sredine sa štetnim gasovima koji izazivaju efekat staklene bašte. Sa druge strane ovaj vid proizvodnje, kako je rekao Novaković, promoviše stalnu pokrivenost zemljišta biljnim kulturama, a one usvajaju ugljen dioksid i na taj način doprinose smanjenju štetnog uticaja. Na kraju se obrati učesnicima skupa, uglavnom mladima, kojima je poručio da konzumiranjem organskih proizvoda doprinose smanjenju i ublažavanju klimatskih promena na celokupnu životnu sredinu, a time i na kvalitet njihovog življenja.
