Na Veliku Gospojinu, u sredu, 15. avgusta, Bunjevci su obeležili jedan od svoja četiri nacionalna praznika „Dan Dužijance“. Obeležavanje je počelo u prepodnevnim časovima, misom zahvalnicom u Franjevačkoj crkvi Svetog Mihovila, a u poslepodnevnim časovima program je nastavljen. Prvo je održan svečani defile učesnika, potom je odigrano Veliko kolo ispred Gradske kuće, usledilo je polaganje venaca na bistu Blaška Rajića, te svečana akademija povodom „Dana Dužijance“. Proslava je okončana „Bandašicinim kolom“ u resotranu „Spartak S“.
Najsvečaniji čin predstavljao je momenat kada su bandaš i bandašica Mario Vojnić Hajduk i Jovana Vidaković predali predsednici Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine Suzani Kujundžić Ostojić hleb i venac od novog žita, simbole Dužijance.
Govoreći o značaju Dužijance predsednica NSBNM je istakla da je teško objasniti šta je Dužijanca i kako se Bunjevci osećaju na Veliku Gospojinu, kada se zahvaljuju Bogu na jiš jednoj obavljenoj žetvi i rodnoj godini.
– Kada su naši preci krenuli na ove prostore nisu mogli poneti mnogo toga sa sobom, ali su poneli svoje običaje, jezik i veru, sve ono što je najsvetije u svkaom narodu, pa i nama. Čuvali smo to tri veka, ostali smo drugačiji od ostalih, ali i prepoznatljivi. Nije uvek to bilo lako ni jednostavno, nije jednostavno, na žalost, ni danas. Običaji se čuvaju kroz mlade naraštaje i maternji jezik – istakla je dr Kujundžić Ostojić i apelovala na nadležne da pomognu kada je u pitanju obalst obrazovanja, te je podsetila i da je prvi Statut Subotice u 18. veku pisan na bunjevačkom jeziku koji je u međuvremenu izgubio političku bitku.
– Zamolila bih sve one koji mogu da utiču da se vratimo tamo gde smo bili i da nastavimo sigurnim koracima napred da nam pomognu, jer mi tražimo samo ravnopravnost sa svim nacionalnim manjinama – dodala je predsednica NSBNM.
Bogdan Laban, gradonačelnik Subotice, potvrdio je da Dužijanca svake godine predstavlja uzvišeni trenutak za Suboticu.
– Povezujući ovogodišnje seme sa budućim rodom žita Dužijanca je više nego ijedna gradska manifestacija okrenuta budućnosti i zato je važno naglasiti da nije reč o običnoj svetkovini, nego o manifestaciji koja ima dublji smisao. Ona je ogledalo Subotice, zapis i putokaz, verodostojni svedok vremena i dobronamerni glasnik budućnosti koji ukazje da je od neprocenjive važnosti da nasleđe predaka bude sačuvano za slavu i dobrobit generacija koje dolaze.
Laban je istakao da su Bunjevci više od tri veka u venac današnjice ugrađivali svoje biće, da su bili tvrd i pouzdan oslonac uu svim vremenima.
– Moramo se postaviti tako da zajedništvo, ljubav, poštovanje i uvažavanje posebnosti ostanu temelj naše sutrašnjice i prosperiteta našeg grada.
Mihalj Njilaš, potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za propise, upravu i nacionalne zajednice, podsetio je da je Dužijanca zapisana u genima svakog Bunjevca koji uspevaju da čuvaju svoju tradiciju, kulturu, običaje, odnosno, svoju autohtonost.
– Bunjevci slave Dužijancu uz najuzvišenije ljudske vrednosti, te i ovim putem pokazuju da su te vrednosti ugrađene u temelj postojanja identiteta Bunjevaca. Ovo je dokaz kako se čuva sopstvena tradicija, a ta tradicija širokom spektru vojvođanske raznolikosti daje posebno i izuzetnu raskošnu notu. Očuvanje i razvoj te raznolikosti kao celine i svakog njenog segmenta jedan je od trajnih prioriteta pokrajinske vlade – podvkao je Njilaš.
Pozdrave Branka Ružića, ministra državne uprave i lokalne samouprave, preneo je Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu, a tom prilikom je podsetio da je su država i manjine u poslednjih godinu dana zajedno radili na donošenju novih zakona.
– Džabe nam zakoni i akcioni planovi ako ih ne poštujemo i ne ispunjavamo, i džave sve ako se ne razumemo, ako ne dozvolimo jedni drugima da govorimo jezik kojeg su nas majke učile – kazao je Bošnjak, te je poručio Bunjevcima da će u većinskom narodu imati i dalje pravog prijatelja, partnera i dobrog komšiju, a sve pripadnike nacionalnih manjina je podsetio na skore izbore za nacionalne savete.
– Pozivam sve pripadnike nacionalnih manjina da iskoriste svoje biračko pravo, naročito one koje su u protekle četiri godine postali punoletni, da se pridruže ovom izbornom procesi i da učestvuju u njemu i kao birači i kao kandidati.
