O teorijskom opusu Karla Marksa različito se piše, govori, ocenjuje i vrednuje. U rasponu od osporavanja i anatemisanja, do veličanja i kanonizovanja kreću se mišljenja o njegovom stvaralačkom fundusu misli i dela. Posebno se poslednjih decenija, po slomu socijalizma kao prakse, raširilo shvatanje da je Marks marginalni teoretičar društvene zbilje i da ga je točak istorije učinio anahronim. Njegovi protivnici, oponenti i negatori imaju prevashodno u vidu krah socijalizma u SSSR, Jugoistočnoj Evropi, imaju u optici njegovo materijalističko shvatanje istorije, te revolucionarne pristupe društvenim promenama i dakako razornu kritiku kapitala, koji je postao dominantni svetski proces i sistem.
Međutim, kada se odbace ovakve i slične diskvalifikacije i kada se Marksov opus oslobodi raznih ideoloških i jednostranih analiza i interpretatora, tada se kristali sasvim drugačiji saldo u vrednovanju njegovog dela. Kada se njegova teorijska gama promatra u okviru novovekovne misli, od Dekarta, Spinoze, Lajbnica, do Kanta, Šelinga, Fihtea, a posebno Hegela, otvaraju se nadasve drugačije valorizacije njegovog misaonog nasleđa. U ovom teorijskom krugu, iz kojeg je i potekao, polazi se od fokusiranja uma (razuma), iskustva i osetila, odn. čoveka kao „korena sveta i sebe“ koji stvara društvo, odn. svet po svojoj meri, po (ne)moći i emancipatorskim energijama sa kojima raspolaže. U osnovi je traganje za najmanje loše uređenim društvom, u kojem se preko rada uspostavljaju mukotrpni procesi ljudske (dez)alijenacije i emancipacije. Hegel, njegov nesporni prvi učitelj, bi rekao „Hic Rhoduc, hic salta!“ U izazovima stvaranja sveta (društava) sa što manje nepravde, eksploatacije i poniženja, Marks je ispisao tomove knjiga. Svakako nisu sve njegove knjige izdržale sud vremena, istorije, ali je podosta sjajnih knjiga koje su i danas aktuelne i inspirativne. Tu pre svega treba imati u vidu njegov „Kapital“, „Rane radove“, „Ekonomsko-filozofske rukopise“, „Temelje slobode“ (Grundrisse) i td. Uzmimo danas samo studije T. Paketa, J. Habermasa, U. Beka, A. Negrija, M. Kangrge i drugih, brojnih autora koji su ponudili promišljeno i nadasve stvaralačko čitanje njegovih knjiga.
Knjige ovih autora aktualiziraju Marksova teorijska stanovišta i ideje i bivaju valjani prilozi poimanju društvene zbilje i kritike savremenog kapitalizma, ali i dometa spekulativnog (delatnog) naučnog mišljenja. Ne bez razloga, danas se sve više Marks iznova promišljava i analizira u zapadnim univerzitetskim bibliotekama. Složene enigme i upitanosti progresivnog sveta o revolucionarnom subjektu, o nosiocima društvenih promena, o metodama transformacije i re-evolucionisanju društava, o upotrebnoj vrednosti, fetišnom karakteru robe, samodelatnosti i radu, etc. - predstavljaju goleme izazove za opstanak ovog sveta i civilizacijske iskorake.
Marksizam danas nije preživeli i anahroni promašeni i prašnjavi registrator knjiga, već podsticaj za dalja teorijska traganja u razumevanju i promeni sveta u kojem živimo. U promišljanju ovovremenih enigmi i bespuća savremenosti, širok je raspon od iskliznuća kapital načina proizvodnje (života), do postsocijalističkih nedođija u kojima valja izgrađivati novu konfiguraciju socijalnih i političkih odnosa. Sve te istorijske reprize i presvlačenja kapitala, od prvobitne akumulacije do autoritarnih i globalnih varijanti, očito nisu socijalni i politički iskorak i pomak od već viđenog. Pomnim proučavanjem, analiziranjem i savremenim elaboracijama Marksovih ideja kritike kapitala, rada, emancipacija, dezalijenacije, odnosa teorije i prakse, traganje za zbiljskim i konkretnim subjektom, do specifikovanja slobode i ljudske postojanosti, žubore vrela mogućeg ishodišta i puteva za građenje društava po meri čoveka.
Dva veka od njegovog rođenja, naprosto može biti povod za novi misaono-delatni iskorak, koji će nadilaziti postojeću konfuznu, konfrontiranu i antagonizovanu istorijsku zbilju. U vraćanju ka ponovnom promišljanju Marksovog nasleđa, kao da se mogu kristaliti alternative za bolji, humaniji, kvalitetniji i dostojanstveniji život nego što on sada jeste.
B. Kovačević
