Horizont nad Palićem
Opet su tu moje misli
Nastavlja se dan za danom
Smenjuju se slutnje
U strahu od nemoći
Nije kukavica onaj koji ne sme da umre
Niti hrabar onaj koji uludo baci sve
Koliko puta sam opet u samoći
Ponovo na istoj severnoj stazi
Vratio sebe u život i smrt
Mojim životom i smrću.
Sunce se ponovo radja sa prolećem
Izlazi nad Palićem
Nove nade beskraju besmisla
Moja duša netremice gleda
Sa oba oka u nebo
Voleo bih da ti ličiš na to nebo
Da gledam u tebe beskrajno i večno
Kao da gledam u ovo severno more
Koje je oteklo ostavljajući ovu zelenu vodu
Neoboriv dokaz da je bilo tu i deo nas
U tvoj mladi mesec kojim ću da plovim
Umrli je večno spokojan
Ja sam bez spokoja trajno
Ipak plovim ka horizontu
I uvek ćemo se tamo sretati
Znam da ploviš i ti
Negde ka horizontu
Jer zbog toga plovim i ja
Marko Korica
