U okviru državnog programa "patriotsko obrazovanje građana Ruske Federacije od 2016 - 2020 godine", koji je odobren od strane Ruske vlade, održan je uskršnji vojno-patriotski Međunarodni kamp mladih posvećen 75. godišnjici bitke za Staljingrad.
Deca ratnih veterana Srbije “potpuno besplatno” u organizaciji “Udruženja učesnika oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije” su učestvovala u kampu E.N.O.T. CORP, gde su srdačno primljena od Ruske braće i gde su dostojanstveno predstavili Srbiju i Udruženje u celini.
Cilj kampa je bio:
- 1. Konsolidacija aktivnosti vojnih sportskih disciplina i vojno-patriotskih omladinskih klubova da se uspostavi rad i prijateljski odnos među njima, solidarnosti i uzajamna pomoć;
- 2. Razvoj vojno-sportskih veština da snagom duha, genijalnosti i sposobnosti prevaziđu razne teškoće;
- 3. Usvajanje zdravog načina života, fizička obuka;
- 4. Jačanje prijateljstva, jedinstva, uzajamne pomoći;
- 5. Formiranje i jačanje duhovnog jezgra vojno-patriotskih pokreta, obnova i jačanje svesti današnje omladine u skladu sa pravoslavnim tradicijama, učenje istorijskih korena otadžbine.
Programom su mogli da nauče minimum potrebnog znanja o raznim vojnim disciplinama kao što su: individualna i grupna taktika, obuka iz oblasti ratne medicine, alpinistička obuka, preživljavanje, Laser Tag vežbe gađanja, snajperska obuka, bezbednosti u zoni borbenih dejstava, komunikacije, rukovanje oružjem (pištolj, kalašnjikov), inžinjerijska i izviđačka obuka, bacanje noževa, borilačke veštine. Obuka je vršena sa akcentom na stvarne potrebe u praksi sa veoma stručnim i iskusnim instruktorima. U raznim disciplinama deca iz Srbije su se ravnopravno takmičila sa ostalom decom i osvojili prvo mesto u gađanju snajperom.
Put Rusije je putovala ekipa, jedanaestoro dece takmičara i pratioci.
Subotički deo ekipe su činili:
Boris Bašaragin, učenik osmog razreda OŠ Jovan Jovanović Zmaj:
Putovali smo kroz pet evropskih zemalja: Mađarska, Slovačka, Poljska, Belorusija i Rusija. Dolaskom 29. aprila u kamp, Garnizon A priređena nam je velika dobrodošlica Rusa, Kozaka i Rumuna koji su već bili u kampu. Prvi radni dan i zadaci su bili postrojavanje i sve ostale naredbe u stroju. Rukovanje replikama vatrenog oružja (puška, pištolj, bomba), kao i večernja obuka prve pomoći i zaštite. Drugi radni dan, garnizon se budi u 07:00 ujutru, jutarnja smotra, jutarnja gimnastika, zatim takmičarska igra 10 na 10, Laser tag (slično kao paintbal).
Uveče druženje uz logorsku vatru. Treći dan, 1. maj, jutranje zagrevanje sa pešdijskim preprekama, uz praćenje dimnih bombi i zvukova ispaljenih hitaca, bacanje noževa, taktička obuka za pešadijski napad i odbrana od protivnika, borilačke veštine, odbrana i samoodbrana, popodne polazak za Moskvu i put kući. Za mene je ovo nezaboravno iskustvo.
Strahinja Mrvoš iz Bajmoka, učenik prvog razreda Hemijsko tehnološke škole, Lazar Nešić u Subotici:
Na put smo krenuli 27. 04. Iz Subotice nas je ispratio i poželeo srećan put predsednik ratnih veterana u Subotici Aleksandar Panić. Vodja puta za Moskvu u garnizon A, je bio Predsednik udruženja veterana iz Novog Sada, Željko Vukelić. Pridružujem se navodima koje je izjavio moj drug Boris, i dodaću da je put za Moskvu trajao dva dana, sa tim što smo prespavali u Belorusiji. Istog dana po dolasku, počeli smo sa obukom. Obuka je bila veoma naporna i raznovrsna. Starešine koje su nas obučavale su visoki ruski oficiri sa završenom specijalnom obukom za preživljavanje na terenu u svim uslovima.
Sama obuka je trajala tri dana. Zadnjeg dana obuke polagali smo psiho-fizički tekst koji smo svi uspešno položili. Posle završene obuke išli smo u obilazak Moskve, a meni je najupečatljiviji utisak ostavio Crveni trg. Bilo je ovo za mene nezaboravno iskustvo koje žu pamtiti celog života.
Aleksandar Panić, predsednik udruženje UOSYU u Subotici:
Sa svojim saradnicima, roditeljima, jako vodimo računa o usmeravanju naše dece ka zdravom načinu života. S obzorom da je današnje vreme u kojem naša deca žive obojeno kompjuterizacijom - gde se javljaju deformiteti kičme i drugo, narkomanijom, prostitucijom, drugim porocima i zavisnošću, organizacija želi da zaštiti današnju omladinu i na ovakav način. Iako će i ovaj vid sportskog nadmetanja nekom da zasmeta, mi smo svesni svega, svih pozitivnih ohrabrenja, a i negativne kritike, ali za sada samo mogu reći da su naša deca zdrava i žive u takmičarskom duhu.
Mi se nadamo da ćemo u dogledno vreme napraviti projekat sličnog kampa i u Subotici jerkao grad raspolažemo resursima. Da pokušamo i na ovakav način razviti i pojačati turizam u Subotici, jer je Laser Tag i Air Soft mnogo popularan u Evropi i svetu, zašto ne bi i kod nas.
