Стасалој и здравој дивљачи псотало је тесно у Прихватилишту Зоо врта у Суботици, те су премештени у пространо Прихватилиште на Ристовачи где ће и даље бити под ветеринарском негом
– Шест срндаћа који су у Зоо врт на Палићу стигли као бебе, након што су овде однеговани у одрасле и здраве животиње, овог петка премештени су у прихватилиште у Ристовачи, поред Бача којим управља ЈП „Војводинашуме“.
„Свако лане које је стигло овамо има неку своју тужну причу, објашњава Кристијан Овари, биолог ЗОО врта. „Ланад су овамо стигла као врло мала, често са неким озбиљним повредама, нарочито током жетвених радова у пољу када страдају од комбајна. Ми их онда лечимо, хранимо на цуцлу, управо као бебе, на свака три сата, све док не ојачају и оздраве. То је саставни део рада са тако малим животињама“. Међутим, након што одрасту у оваквом Зоо „вртићу“, ови срндаћи не могу бити враћни у природу, па је њихова даља судбина решавана од случаја до случаја. Сада су Зоо врт на Палићу, као наш једини врт који већ дуже од деценије има Прихватилиште за дивље животиње, и ЈП „Војводинашуме“ успоставили институционализовану сарадњу са прихват једног броја дивљачи. На тај начин у заштитничко окриље смештају животиње које не спадају у заштићене врсте, већ су ловна дивљач.
„Пошто су одрасле уз људе њихов опстанак у природи је увек био проблематичан, јер се не плаше људи и биће устрељене, прича Овари, док срндаћи без устезања прилазе жици којом су ограђени како би пришли гостима који су се окупили у Зоо врту. Овари објашњава да је срндаћима у суботичком Прихватилишту постало тесно, а да ће у новом станишту имати ветеринарски надзор, ограђен, и тако заштићен простор од једног хектара. Пре тога, овде ће им узети крв, како би још једном проверили њихово здравље и обележити их ушним маркицама. Узимање крви и ДНК отиска, база је за будућа истраживања.
„Ветеринарски факултет у Београду ради пројекат којим жели да процени генетску варијабилност видљачи у Србији, да се утврди степен сродства, и процени ситуација са кретањем дивљачи на терену. То су драгоцени подаци, а Зоо вртови свугде у свету подржавају истраживачки рад, јер је и нама у интересу бољи увид у популацију дивљих животиња. Осим тога, за свако будуће истраживања, постојаће база података са којима могу да се упореде“, објашњава Овари.
Радници Зоо врта припремили су комби којим ће срднаћи бити пренети на своје ново станиште, и где ће наставити да живе у свом природном окружењу, а плаха дивљач осећа ужурбаност око њиховог кавеза па се повлаче од ограде. Ипак, за мање од два часа, оне ће већ бити на свом новом простору. Марта Такач, директорица ЈП „Војводинашуме“ објашњава да је за обе институције ово изузетно важан пројекат.
„Сарађујемо дуги низ година, и покушавамо да се надовежемо на одређени видове рада овог врта. Поред нашег ловишта у Ристовачи код Бача 2014. године направили смо прихватилиште за ловну дивљач коју узгајамо, а то је ритски јелен, јелен лопатар, срнећа дивљач, муфлони. Они се налазе на 21 ха природне храстове шуме. Ова срнећа дивљач која је овде однегована и стасала у здраве јединке због простора треба да се преселе код нас у прихватилиште где ће имати потребну негу јер више нису у могућности да се врате у природу. Планирамо да у другој половини ове године, поред прихватилишта формирамо и парк дивљачи у Каћу, где ће ова дивљач добити своју трајну дестинацију, где ће моћи на квалитетан начин да живе. Овај парк дивљачи имаће и едукативни карактер, а биће и у служби туризма“, каже Такач.
