U završnom događaju festivala Desire 2016. učestovali su studenti glume, kamere i zvuka Akademije umetnosti u Novom Sadu, studenti scenskog dizajna Fakulteta tehničkih nauka u NS, glumački ansambl pozorišta Deže Kostolanji, profesori Muzičke skole iz Subotice, dve slikarke, plesačica, novinarka, medicinska sestra, arhitekta, operska pevacica, profesor scenskog pokreta koji je sve vodio Deneš Debrei i gomila volontera.
Sedam dana su pripremali performans, koji je bio inspirisan životom i delom Aleksandra Lifke i ujedno je to i bilo zatvaranje festivala.
Ideja je bila da se aktivira prostor u Subotici koji nije projektovan kao scenski prostor i da performans bude izveden van pozorišne zgrade i tako su došli do Želježničke stanice, do restorana i čekaonica.
***
Dodatak 2016.11.21.23.55.
Sirijska nafta može do Evrope, ali Sirijci ne mogu
Predstave na pozorišnom festivalu „Dezire” prodrmale publiku kritičkim pogledom na surove prilike u kojima živimo
A. Isakov - Politika
Nakon osam dana i petnaest predstava, završen je osmi međunarodni regionalni festival savremenog pozorišta „Dezire”. Pojedinih večeri igrane su i po tri predstave, a publika koja nije uspela na vreme da dođe do karata čekala je ispred ulaza u pozorišta kako bi ipak bili raspoređeni bar po stepenicama u sali. Zbog predstava svake večeri do Subotice je putovala publika iz Novog Sada, Sombora, Segedina...
„Mislim da je Dezire festival doprinosi da Subotica bude grad, iako izgleda želi da ostane provincija”, prokomentarisao je reditelj Andraš Urban, osnivač festivala i direktor „Kostolanji Deže” teatra, činjenicu da je ove godine iz gradske kase za njih izdvojeno tri miliona dinara ili dvostruko manje nego 2009. godine kada je festival pokrenut.
Na ovogodišnjem „Dezireu” publika je imala prilike da vidi neka ostvarenja koja su uzdrmala čitav region. Pre svih predstava Olivera Frljića „Naše nasilje i vaše nasilje” koju je radio u koprodukciji Slovenskog mladinskog gledališča iz Ljubljane i Hrvatskog narodnog kazališta Ivana pl. Zajca iz Rijeke. Predstava inspirisana romanom „Estetika otpora” Petera Vajsa igrana je u Švajcarskoj i Austriji, nakon pokušaja zabrane i u Sarajevu, a njeno gostovanje u Subotici poslednje je pred prvi izlazak na matičnu scenu u Rijeci. Frljić je dao silovitu sliku sveta današnjice u kome „sirijska nafta može do Evrope, ali ne i Sirijci”, i u kome broj žrtava nasilja koje se čini navodno u ime religije još nije poravnat. O toj Evropi, čiju sliku etičkih ideala zamenjuje potreba za gotovo robovskim radom, o zemljama Balkana, raseljenih sudbina koje se istrebljuju u međusobnoj mržnji govori i predstava „Šta je Evropa” koju je po tekstu Lasla Vegela režirao Andraš Urban. Delo je postavio na Sceni MESS-a u Sarajevu. Socijalni kontekst izbio je u prvi plan gotovo svih predstava na „Dezireu” koje su, možda i ubedljivije od analitičara naše svakodnevice, oslikale nepravde i raslojavanje u današnjem društvu. Kao što je Urban, kao gostujući reditelj precizno ogolio odnose u Bosni i Hercegovini, tako i Arpad Šiling, jedan od vodećih mađarskih reditelja to čini za crnogorsko društvo u predstavi „Dokle pogled seže” koju je režirao za Kraljevsko pozorište Zetski dom na Cetinju.
Šarm festivalskog života „Dezirea” dala je i završna predstava „Lifkoptikum” studenata novosadskog univerziteta o životu i radu Aleksandra Lifke. U kasne noćne sate, studenti su poveli publiku kroz grad, scenama evocirajući delove života sineaste, da bi se sve završilo u restoranu železničke stanice. Tamo gde svoje utočište po pravilu nalaze gubitnici od života.
