U svečanoj sali Gradske biblioteke je prvi put uručena nagrada koja nosi ime velikog filozofa i lingviste Radomira Konstantinovića, rođenog u Subotici. Nagradu su dobili pisac Slobodan Šnajder za knjigu „Doba mjedi” i Milorad Belančić, filozof za knjigu „Mi pa mi”.
„Ovo je veliki dan evropske kulture za Srbiju”, ocenio je prof. dr Gojko Tešić, član žirija za dodelu nagrade koju je uručila dr Latinka Perović, predsednica Saveta za očuvanje misaone zaostavštine Konstantinovića.
„Moja knjiga se bavi svim vrstama proterivanja, egzodusa, to je u osnovi priča o folksdojčerima, o ljudima sa ovih prostora, to je i priča o osveti kao najgoroj vrsti pravde, o osvetničkoj pravdi gde je većina platila za ono što je manjina počinila. Ali, knjiga je i nešto šira, bavi se progonstvom, strancem kao takvim, pobedom koja pobeđuje pobednika”, rekao je Šnajder.
O niti koja povezuje njegovo stvaralaštvo sa idejama Radomira Konstantinovića, ali i o njegovim sećanjima na velikog filozofa, Šnajder je naveo: „Moji protagonisti se u romanu na neki oprečni način opiru onome što on zove palanka, i gube se u tome.
Zamislite, 1997. ili 1998. imao sam književno veče u Beogradu, i Konstantinović je sedeo u prvom redu. To je neki osećaj bliskosti, u Hrvatskoj intelektualac toga ranga ne bi došao mlađem kolegi na književno veče. To mi je silno imponovalo i nakon toga smo se družili. U jednom momentu je to bila relacija otac–sin na način koju nisam imao sa svojim ocem.
U ime filozofa Milorada Belančića, koji zbog bolesti nije mogao da dođe u Suboticu, nagradu je primila njegova supruga Svetlana prenoseći njegove reči zahvalnosti i zadovoljstva što nagradu deli sa piscem Šnajderom.
Pre dve godine pri Gradskoj biblioteci u Subotici formiran je Savet za očuvanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića, koji je prošle godine organizovao dvodnevni međunarodni naučni skup na temu „O duhu otvorenosti”. Sa skupa je objavljen zbornik radova, a kako je najavila dr Perović u pripremi je i monografija o Radomiru Konstantinoviću.
„U danu kada se obeležava pet godina od njegove smrti smemo da kažemo da je njegova misao i dalje prisutna i da Konstantinović predstavlja onu tendenciju u srpskoj književnosti koja je povezuje sa svetom”, rekla je dr Latinka Perović.
Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i član žirija dr Gojko Tešić kaže da su se odlučili za dva autora koja baštine tradiciju Konstantinovića. „Oni nadrastaju lokalne i nacionalne okvire i pripadaju onome što je neka vrsta evropskog znaka u kulturama u kojima stvaraju.
Šnajder je, mogu reći, Konstantinović hrvatske kulture, i ako se neko bavi osetljivim temama, sasvim je sigurno da nailazi na otpor u sopstvenoj sredini, i to je karakteristično za najveći deo njegovog dramskog opusa.
On i biografsku priču u ’Doba mjedi’ dovodi do univerzalnih dimenzija. Belančić je takođe potomak Konstantinovićeve filozofske misli, a odbrana tog duha je važna činjenica jer se na taj način u srpskoj kulturi brane evropske vrednosti”, rekao je Tešić.
*
Tokom večeri u Gradskoj biblioteci je održana i promocija knjige Slobodana Šnajdera za knjigu „Doba mjedi”
