Opština Bačka Topola spada u red srednje razvijenih opština u Srbiji. Sa svojim raspoloživim resursima kao privredni, kulturni i turistički centar na severnom delu Bačke ni izdaleka se ne miri sa tom pozicijom. Želi razvijati sve svoje resurse i visoko postaviti letvicu privrednog i kulturnog života. Ne želi više biti usputna stanica na nečijim putovanima nego mesto u koje će turisti dolaziti i boraviti sa namerom i radoznalošću.
Turizam kao jedna od nedovoljno iskorištenih grana, doživljava svoj preporod. U novo vreme i sa novim ljudima koji su shvatili suštinu predstavljanja svoga kraja i višestruku kulturnu pa i finansisku korist koja se javlja kao šansa.
Gradić koji leži na iskopinama naselja iz praistorije i svojim nastankom u XVI veku, sa svojih četiri dvorca, stotinama hektara vinograda i vinskim putevima, ergelama i jezerima, ima i te kako šta da ponudi uvek znatiželjnim turistima. Šansa su i salaši kao vid seoskog – ruralnog turizma koji doživljava svoju ekspanziju. Tu su vezani, folklor i gastronomija ovoga kraja sa izuzetno bogatom ponudom 20 nacija i četiri jezika u upotrebi: srpski, mađarski, rusinski i slovački. Ponudu upotpunjuje i najviša katolička crkva u Srbiji – Bezgrešne device Marije, koja može u svoje okrilje odjednom smestiti 5000 duša.
Ovaj put fokus je bio na predstavljanju akumulacionog jezera Panonija pod imenom „Sava“ na jedan originalan način. Naime Dr Vikor Laslo, između ostalog, lokalni ronilac visoke kategorije (osnivač „Podvodnih istraživača Vojvodine") je pozavo svoje kolega iz svih klubova Vojvodine na jezero Panonija. Ideja, koja je već sprovedena na Zobnatičkom jezeru, je bila da se očisti podvodni deo jezera od smeća koje su proizveli neodgovorni ljudi bacajući sve i svašta u vodu na kupališnom delu jezera i ujedno na taj način približi javnosti ovu izuzetnu vodenu površinu smeštenu u tišini Bagremove i Bukove šume.
Kao i prošli put, mahom svi klubovi Vojvodine su se odazvali, a oni koji nisu obavljali su svoja ronjenja na moru. Tako da je to lep prizor u subotu 27.avgusta. Pedesetak ronilaca u punoj opremi, i dvadesetak pratilaca dalo se na posao u priobalju jezera pa i ka sredini, da skupe što više smeća. Naime organizator je maštovitim potezom, imitirajući podvodni lov i merenje ulova, merio „ ulov“ svakog od klubova. Skupilo se tu više stotina staklenih i plastičnih flaša, cigli i raznih neidentifikovanih otpadaka. Učinak je nagrađen prigodnim peharima, diplomama i zahvalnicama. Kao dobri domaćini, ponudili su učesnicima akcije razne hladne napitke a atrakcija je bila na kraju posluženje vojničkog pasulja, koji su domaćice malo "turbovale" sa komadićima mesa i slanine.
Namerno nismo pominjali imena klubova i pojedinaca jer je ovde celo vojvođansko ronilaštvo pokazalo da ima smisla za dobro zamišljene akcije na bilo kom delu Vojvodine i Srbije i da su momci i devojke uvek tu kada zatreba. Pomalo, onako nostalgično sam se setio nekadašnjih ORA, omladinskih radnih akcija pa mi je bilo toplo oko srca. U mladima se entizijazam nikada ne gasi samo ga treba znati inicirati.