Bunjevci, ko nacionalna manjina u Srbiji, imaje pravo na obilužavanje četri nacionalna praznika, a jedan od najsvečaniji, „Dan Dužijance” obilužen je u ponediljak, 15. avgusta.
Svečana povorka u kojoj su bili Bunjevci, obučeni u narodnu nošnju, prošla je Korzoom, od Bunjevačke matice do centralnog gradskog trga di su učesnici, pod tornjom Gradske kuće, odigrali bunjevačka kola, a potom je defile nastavljen do spomen-biste Blašku Rajiću, prid kojom je dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine u Srbiji, položila cviće.
Obilužavanje nacionalnog praznika nastavljeno je u Velikoj većnici Gradske kuće u Subotici, di je održana i svečana akademija. Nakon intoniranja nacionalne himne „Bože pravde”, al i svečane pisme Bunjevaca „Podvikuje bunjevačka vila” ovogodišnji bandaš i bandašica Tomislav Orčić i Estera Ušumović pridali su dr Suzani Kujundžić Ostojić kruv od novog žita i žitni vinac, simbole uspišno okončane žetve.
Bila je to prilika da se na jednom mistu čuje koja rič više o Dužijanci, o njenom značaju za Bunjevce, al i prilika da se visoki zvaničnici obrate prisutnima, te da Bunjevcima prinesu poruke koje će im sigurno pomoć u borbi na očuvanje sopstvenog identiteta koja i dalje traje.
Tako je Nedeljko Tenjović, izaslanik pridsidnika Republike Srbije Tomislava Nikolića sa govorinice u Gradskoj kući poručio okupljenima.
– Čast mi je da vam prenesem čestitke i pozdrave predsednija Republike Srbije Tomislava Nikolića, sa željom da vaša zajednica, kao i do sada, ubuduće rade i živi na mnogaja ljeta, i da da pun doprinos na razvoju Republike Srbije, bunjevačkog nacionalnog bića, na dobrobit svih vas i vaših porodica – poručio je Tenjović.
Prisutne je pozdravio i mr Bogdan Laban, gradonačelnik Subotice. On je tom prilikom podsitio na istorijske činjenice vezane za Dužijancu, a izmed ostalog je i kazo:
– Kada se govori o običajima kod Bunjevaca nikako se ne može izostaviti Dužijanca, velika svetkovina na kraju žetve. Bunjevci već 330 godina žive na ovim prostorima i njihovo je pravo da neguju i čuvaju svoju posebnost. Bunjevci su primer da jedan narod, prolazeći kroz teška istorijska iskušenja, suočavajući se sa brojnim osporavanjima koja su, bez ikakve sumnje, ostavljala i ožiljke, može da, ako ostane jedinstven, sačuva kulturu, običaje i autohtonost.
Poštujem svaku nacionalnu zajednicu koja drži do svoje tradicije i identitena, među njima i Bunjevce koji su uspeli da se očuvaju u baš ne jednostavnim istorijskim i društvenim uslovima – istako je Laban i poručio da će se ko gradonačlenik Subotice jednako borit za prava Bunjevaca, ko i svi drugi naroda koji žive u našoj varoši.
Pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama prof. dr Miroslav Štatkić takođe je divanio i značaju Dužijance, al i o specifičnom putu Bunjevaca u borbi za očuvanje autohtonosti.
– Nije ovde samo reč o prazniku posvećenom uzvišenim vrednostima marljivosti, istrajnosti i radu, zahvalnosti za plodove poštenog rada koju Bunjevci neguju vekovima, razlog zašto smo ovde je i to što bački Bunjevci bogatom tradicijom u spektru vojvođanske multikulturalnosti daju posebnu raskošnu nijansu. Razlog je i duboko poštovanje prema vašoj istrajnoj i teškoj borbi za samobitnost i nacionalni kulturni identite koja traje svih 330 godina koliko je prošlo od dolaska Bunjevaca na sever Bačke. Ni jedna manjinska zajednica u Vojvodini u borbi za očuvanje nacionalnog bića nije bila izložena pritiscima kao što je bila bunjevačka. U proteklih 330 godina je bezbroj primera za te pritiske, a najdrastičniji je svakako Dekret Glavnog narodno-oslobodilačkog odbora iz 1945. godine kada su Bunjevci, zajedni sa Šokcima, ukinuti. Vreme menja sve, i zasluge i dodeljena mesta i presude, zapisao je najveći pisac sa ovih prostora Miloš Crnjanski, a tako je bilo i sa presudom koja je htela da brutalno ukine jedan ceo narod. Konačno, 46 godina kasnije, 1991. godine, ponvo se na listama za popis našla rubrika „Bunjevac”. Pola veka je međutim ostavilo brojne posledice, tu rubriku je popunila tek oko jedna četvrtina snažnog bunjevačkog korpusa iz Bačke. Iako je Dekret obesnažen, on formalno još nije ukinut, a verujem da je došlo vreme da se i to konačno dogodi – kazao je Štatkić i još jednom poručio:
– Uprkos svemu što su proživeli i preživeli, Bunjevci su tu, samosvesni, uspravni i svoji i takvi treba da ostanu.
Prisutnima se obratila i dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine.
– Dužijanca, naš nacionalni praznik, naš starovinski običaj sa salaša pritvoren u crkvenu svetkovinu prija sto godina, u genima je zapisan svakom Bunjevcu. On budi radost što opet ima kruva, ponos što je urađen još jedan ris, al puno lakši nego što je on kadgod bio. Kruv od novog žita simbol je još jedne rodne godine, našeg postojanja na ovim prostorima, kome se ove jeseni navršava 330 godina. Koliko je samo vikova, decenija i godina iza nas, teškog rada na pritvaranju nepristupačne močvare u plodne njive, koliko dobijeni bitaka i ratova za slobodu ovi prostora. Koliko proliveni suza za onima koji se iz ratova nisu vratili, koliko proliveni kapi znoja za one koji su ostali i nove koji su se rađali, da bi bilo makar kruva na astalu. Jedan neprigledan niz borbe, opstajanja, upornosti, pa i onda kad se drugima činilo da za tim više nema smisla, ko što je bilo 1945. godine. Kad virujete u ono što jeste, kad drugog izbora nemate i ne želite imat, onda postoji samo jedan put, naprid i uspravno koliko god to bilo teško. Danas kad se na sva zvona divani o Evropi, smatram da smo mi Bunjevci braniči ti granica tokom Vojne krajine u XVII i XVIII viku, naša kultura, običaji, nošnja odišu baroknom raskoši sa evropski prostora, a opet iskrenošću običnog čovika, salašara, koji je na svojim plećima očuvo bunjevštinu.
Potom je pridsidnica NSBNM počasnim gostima, pridala darove. Tako je Nedeljko Tenjović primio krunu od slame, umitnički rad Stipana Budimčevića, da je uruči prisdiniku Nikoliću, Bogdan Laban je darivan kruvom od novog žita, a Miroslav Štatkić žitnim vincom.
Proslava nacionalnog praznika Bunjevaca „Dana Dužijance” nastavljena je „Bandašicinim kolom” u restoranu „Spartak”.
Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine obeležio je svoj nacionalni praznik „Dan Dužijance“.
