U prostorijama Regionalnog Arhus centra na Otvorenom univerzitetu Michell Rohmann predstavio je rezultata o probnom izlovu ribe na jezeru Palić koji je trajao 16 dana a koje je finansirao GIZ - Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju.
Zaključak 2016:
— oko 92 % ribljeg fonda u jezeru Palić čini srebrni karaš (babuška) To je katastrofalna neravnoteža i uglavnom je zbog toga voda u Paliću još uvek toliko mutna i zelena. Zooplankton ne može da opstane u jezeru zbog babuške.
— Ipak, riblji fond je značajno bolji nego 2013.
96% babuške nekada a sada 92%.
2013 nađen jedan smuđ a sada skoro 3000
Preko 90% pupulacija smuđeva su jednogodišnje jedinke
Populacija Amurskog čebačoka je značajno smanjena. Ekosistem se uglavnom polako popravlja, ali:
Proces poboljšanje ribljeg fonda možemo ubrzati na dva načina:
1. Da dalje izlovimo karase sa lovom na struju i vrškama koji su se pokazall kao daleko najefikasniji načini. Sada znamo da lov sa strujom i vrškama pogodan za jezero Palić.
2. Da ubacimo dodatne domaće, autohtone predatore (štuka, som)
Jezero Palić nije ribnjak! Pa prema tome ne možemo ispustiti vodu kao u ribnjaku, i izloviti ribu mrežama. Palić je mesto za turizam, kupanje, a pored toga je i zaštićeno podrućje i mi hoćemo da vratimo prirodan biodiverzitet u jezero. Ribolov je samo jedan deo.
ribolovci">Ribolovci su veoma važni u ovom projektu i moramo naći načina za bolju komunikaciju!
dr Gabor Mesaroš je prisutnima, ribolovcima i zainteresovanim građanima, predstavio Biomanipulaciju kao metod rešavanja problema, Istu prezentaciju Mesaroš je uradio jednom prilikom ranije - pa je možete videti - čuti ovde.
ribolovci">Ribolovci su kritikovali: skupu ribolovačku taksu - naročito raznorodnost istih!, zagađenost Ludoša, naročitio kanala Palić Ludoš, nepristupačnost obale Palića gde su vlasnici ogradili obalu.
Posebno se govorilo o organizovanoj krađi ribe i kao odgovor na to - nadzoru i zaštite jezera sa dobrovoljcima ribarima i nekorumpiranoj čuvarskoj službi.
