Podsećanje na ris i njegovo značenje

Pon, 13.07.2015 - 08:47 -- nikola.tumbas
Kolekcija članaka: 

Ovaj tekst nastao je skraćivanjem konferanse čitane na ovogodišnjem risu.

***

Sridom druge polovice XIX vika, zemljodilci su počeli prioravat atove u rodne njive i sijat žito na sve većim njivama. Med njima je u našem ataru bilo Bunjevaca Hrvata, koji nisu mogli sami pokosit svoje žito, pa su za taj poso pogodili žeteoce.

Žeteoci su postali risari, a njevo rukom pokošeno žito dobilo je ime ris. Risari su za taj rad bili plaćeni udivanjenim dilom ovršenog žita. Po tom je i u bunjevačkom divanu vrime žetve dobilo ime vrime risa.

 

U vrime pletanja uža

Risari su ujtru od praskozorja do dizanja rose, na njivi pleli uža od nepokošenog žita ili takozvanog žita na nogama, za vezivanje snopova.

Iz zemlje su iščupali dvadesetak strukova žita, otresli zemlju s korena, podilili strukove na polak, a podiljeno vlaće med sobom upleli i tako su dobili vezivo s kojim su u snop svezali pokošeno žito, koje je odminilo kudeljno el kako drugo uže i po tom je dobilo ime uže ispleteno od strukova žita. Kad su napleli 36 žitni uža, koliko triba da svežu snopove za dva krsta, svezali su ji u snop sa 37. užetom, za snop mršavine čelo krstina. Snopove s užama su na kolima odneli u pripelicu di će kosit žito, složili ji, polili vodom i pokrili snopovima žita da dulje zadrže vlagu jel je onda s užetom lakše svezat snop.

Kad su 1956. prvi žitni kombajni ušli u naša žitišta bio je to početak kraja ručne žetve i kadgodašnjeg risa, ručne žetve koju je milenijima radio čovik. Danas žetvu obave žitni kombaji, urade je dva tri čovika, koji sa žitišta pokošeno i ovršeno žito časkom sklone digod na čuvanje. Žetva je danas izgubila draž i radost koja je vikovima razgaljivala zemljoradnike, a najviše risare. Danas kombajner u razlađenoj, od sunca i prava sačuvanoj, kabini ne osti draži risa u kojoj je uživo risar.

         Ova priredba traži da se za nju podmetne skoro 200 čeljadi kako bi odjedared, na jednom mistu i u jednom danu, uživo pokazali ručnu žetvu i razvoj risa Od srpa do kombaja. To se zasad u panonskom dilu Evrope izvorno i u cilo, svake godine jedared, pokaziva samo na "Takmičenju risara" u organizaciji Udruge Dužijanca.

         Po svojoj etnološkoj vridnoti, ova priredba je bila poticaj da se po ugledu na nju i u drugim mistima, pa i u okolnim državama, na ovakav ili sličan način, čuva ris od zaborava.  

         Manifestacija Takmičenje risara je novijeg datuma. Pod ovim nazivom je prisutna od 1968. Cilj ove manifestacije je pokazati ljudima danas kako se kadgod radio ris, kako su to radili naši stari - bez mašina koje mi danas imamo. Danas imamo 30 pari odrasli risara koji će uzet kose i uz pomoć svoji risaruša kosit žito i takmičit se da budu najbolji! Svoje umeće u košenju žita pokazaće nam i  5 pari mali risara i risaruša, koji se ne takmiče, al će svi dobit vridne nagrade.

         Ujedno na ovoj manifestaciji možete viditi i stare alate i mašine koji su se koristile u radu oko žetve u XIX i XX viku. Oganizatori ove manifestacije s ponosom ističu kako je ovo jedinstven događaj u ciloj Evropi.

         Takmičenje risara podrazumiva pletenje uža, što ste već imali priliku viditi, zatim košenje žita, sadivanje krstina, grabljenje mršavine, prikaz vršidbe na starim mašinama, dičiju sigru na strnjiki »Kasalisicu«, a na kraju će sudački kolegij, na čelu s Pavlom Kujundžićem proglasit najbolje, najvridnije parove, risare i risaruše. 

Nama će se danas, ode na njivi, pridružiti i dragi gosti koje ćemo pozdraviti. Nakon pozdrava gostiju svi ćemo zajedno ručat, ono što se oduvik ilo kad se radio ris. Ist ćemo slanine, uz slaninu se kadgod uvik ilo i crnog luka. Obavezna je bila i kiselna i svakako domaći kruv.

 

Risarski ručak na njivi

         Prija velikog posla na salašu svi su se morali dobro naist. Tako će biti i danas. Naše vridne žene su se postarale i sve pripravile kako triba. Ručak će iznet ručkonoše i vodonoše, a tu su dica koji će svima koji ožednu dat čašu ladne vode. Ručkonoše i vodonoše iđu u povorki, a nose kotarce i košarove s ranom i somune kruva, u ćupovima nose kiselnu, a u đugama i kanama vodu. Mala dica takođe nose vodu u, njima prilagođenim, đugama i kanama.

Upozoravam vas da su brica il nož  jedini pribor za ilo na takmičenju risara. Za kiselnu, naravno kašika!

 

Početak Takmičenja risara

Došlo je vrime da započnemo i onaj takmičarski dio, di će se takmičiti naši najbolji risari i risaruše. I ove godine kao i prijašnji godina uz domaćine, risare iz varoši i okolni sela došli su na takmičenje risara i dragi gosti iz drugi gradova naše zemlje kao i iz inozemstva.

Ove godine takmičari – gosti dolaze iz: Sajana, Crne Bare, Mužlje, Županje – Republika Hrvatska, Deronja, Gornjeg Brega,  Kecela - Mađarska, Gornji Hrgovi - Bosna i Hercegovine, Sivca, Novog Orahova, Lalića, zatim iz okolnih mista: iz Žednika, Tavankuta, Verušića, Đurđina, Bikova, MZ Peščara i naravno iz Subotice.

Komisiju koja je određena od strane Organizacionog odbora Dužijance čine: Mitar Papac, Stjepan Palenkić, Ivan Tikvicki, Ivan Budinčević, Franjo Dulić,  Mirko Čipak, Davor Šimić, Joso Mačković, Denis Lipozenčić i predsjednik Pavle Kujundžić. Oni imaju zadatak ociniti brzinu rada, kvalitet cilog urađenog posla, to jest  pletenje uža, košenje žita, rukovetanje, grabljenje mršavine, sadivanje krstina, kao i izgled odila i opreme za takmičenje. Risar i risaruša tribaju bit u radnoj narodnoj nošnji naroda ili kraja otkaleg dolaze.

         Od opreme za rad risarski par mora imati: kosu s drvenim kosištem i drvenim prljem, vondir za vodu, gladalicu, babicu, kalapač, kuku za rukovetanje, opremu za vuču i velike drvene grablje.

          Svaki par ima određenu parcelu na kojoj će kosit žito. Svaka je veličine 12 x 8 m. A parcela se još naziva i pripelica.

         Dica kose parcele veličine 5 x 6 m.

         Takmičenje počinje kad zazvoni čobansko zvono. Za vrime risa slobodno prošetajte i gledajte izbliza kako se kadgod ručno radio ris, al nemojte ometat risare. Puštite ji nek na miru rade.

          Pozivamo gospodina Jene Maglaia, gradonačelnika grada Subotice da nam se pridruži na bini i čobanskim zvonom označi početak takmičenja risara.

 

Početak Takmičenja u kuvanju tarane

Drugi put ove godine se održava takmičenje u kuvanju tarane. Prijavilo se 8 ekipa koje podjednako žele da nam pokažu kako se kuva prava tarana!

Svaka ekipa je dobila sve potrebne sastojke za pripremu tarane:

3 kg tarane
2 kg divenice
Xxx krumpira
Xx crnog luka
Ulja
Začine

Naravno, svaka ekipa ima svoj tajni sastojak i recept po kojem pripravlja taranu, a žiri će biti taj koji će odabrati 3 najbolje skuvane tarane.

Tročlani žiri čine:

Katica Bedeković
Gordana Crnjaković
Ruža Letović

Oni će gledat : jel skuvana, slana el ima dosta paprike, el se raspepala, jel je dovoljno gusta... i doneti odluku koje su tri najbolje.

Nakon proglašenja, ekipe će svima diliti taranu, dok traje u kotliću. Možete svi slobodno koštat sve redom i sami procinit koja je najbolja.

Svi koji kuvaju će dobiti Credit Agricole majice, a vođa ekipe (glavni kuvar i pomoćnik) i Zahvalnice

Tri ekipe koje skuvaju najbolju taranu će dobiti po labošku, proizvođača Metalac Gornji Milanovac, dar Organizacijskog odbora „Dužijanca 2015.“

 

Vršidba na starim mašinama

Kadgod, dok smo proslavljali obiteljsku dužijancu, gazda i gazdarica na sam dan završetka risa, lipo i svečano obučeni čekali su risare, di je bandaš gazdi prido vinac sa svog šešira, koji mu je isplela bandašica. Gazda je vlaće u vincu poljubio i polio vinom. Zatim je gazdarica poljubila vinac, te je svetom vodom i s malo mekinja poškropila vinac, risare i risaruše.

Znamo da su risari i risaruše sustali od posla, al i molimo da ne odu kućama, već da ostanu do podne i s nama zajedno dočekaju uručenje nagrada i proglašenje najbolji risarski parova današnjeg Takmičenja risara.

 Zafaljivamo svim ovogodišnjim risarima i risarušama, kako malima, tako i mladima i starijima. Fala vam na trudu kojim ste pokazali da volite naše lipe običaje. Vaš trud će svakako nagraditi i organizatori koji su se postarali i osigurali vam lipe nagrade. Dođite i nagodinu.

VEZANO ZA RAD NA STAROJ VRŠALICI:
 
Mašinar: Baraković Mihajlo
 
Ranjač: Juhas Antun
 
Dobošarke: Juhas Ruža i Poljaković Emera
 
Mereš: Kujundžić Stipan
 
Radojaš: Kiralj Ileš
 
Slamar: Stanković Šime
 
Koljari: Tikvicki Perica i Dulić Mario
 
Plivarke: Vuković Joca i Sivić Rozika
 

Bacači snoplja: Tot Kiralj Imre i Kovač Karčika

 

 

Promocija kulena “Slavonski domaći kulen-kulin”

         Udruga slavonski domaći kulen-kulin, promoviraće nacionalnu zaštitu proizvoda Slavonski kulen ili Slavonski kulin. Isto tako provest će brzo upoznavanje s postupkom i sadržajem zaštite proizvoda, a one koji budu najbolje odgovorili na 10 pitanja o kulenu nagradit će kulenom. Naravno degustirat će ih i uživati u zajedništvu. 

 

Kasalisica

         Dica će nam sad pokazat kako su se ona kadgod sigrala. Kasalisica je dičija sigra koja se izvodi samo na takmičenju risara i cilj joj je sačuvati običaj i izvornost te sigre. Ova sigra je još jedan način da se i dica uključe u ovu lipu manifestaciju. Za današnje sigranje Kasalisice, dicu je pripremila Gabrić Đula iz Žednika.

Teren za ovu sigru, davno su osmislila dica sama. Čupali bi strnjiku zajedno s korenom u širini oko 50 cm, što je bila staza i tako oblikovali jedan kvadrat, čije su stranice bile oko 10 metara, (koraka). Napravili bi straze – uzduž i popriko – tj. po dijagonali, ali i po polovini. U sridini je bio krug, koji je služio za odmor igrača.

Nemojte propuštit priliku. Svakako pogledajte kako izgleda ovaj teren. To će vas cigruno podsitit kako ste se kadgod sigrali, a možda kogot poželi i kod kuće napraviti dici taki teren pa i naučit ovu sigru. Dica koja će se sigrati su članovi HKC »Bunjevačko kolo« ogranak Žednik.

 

Sada bi Vas molila dragi naši gosti, posetioci, risari, da priđete bliže bini kako bi prisustvovali nečemu što se prvi put dešava na Takmičenju risara, ali i na ovim prostorima. 4 najveštija risara će nam prirediti AKROBACIJE S KOSOM: Stipan Kujundžić, Perica Tikvicki, Mario Dulić i Željko Pančić. Pogledajmo ih zajedno i uživajmo u njihovim veštim i spretnim rukama.

***

U drugoj polovici trideseti godina XX. vika, u osridnjoj godini, u subatičkom ataru ris su risari najčešće radili iz desetog do dvanejstog dila. Ako je žitište veće, ris je bio manji, ako je u žitištu više povaljačine, palamide i divije konoplje, ris je bio veći. U pogodbi je bio i cubok (dodatak): koliko će risara i šta radit kad vozili žito iz krstina i sadivali u kamaru. Ako su risari dobro zaradili onda su obično gazdi ko zafalu za dobru zaradu pokosili zob. Ako su risari gazdi malo više radili gazda njim je štogod odradio s konjima (uzajmio konje i kola da privuku teret, el da uzoru njivu i sl.). U pogađanju nije bilo pravila sve je bilo po zakonu ponude i tražnje, kako bi kazali danas.

Da ne bude razmirice u diobi risa risar i risaruša su skoro uvik bili čovik i žena, el brat i sestra. Po tom nije važno ko je više doprino zaradi, jel je ris osto u obitelji, a šta je važnije bili su složni u poslu. Za jedan dan par risara je mogo uradit hamade po lanca žitišta, ako u njemu nije bilo povaljačine i odviše korova s palamidom.

Ako je risar moro pogodit risarušu onda je gledo da ona bude uvertana u taj poso i da ga mož pratit s rukovetanjom, da ga ne usporava. Risaruša se starala da radi s risarom dobrim rabadžijom i da što bolje prođe sa zaradom. U osridnjoj godini dobru risarušu je mogo pogodit izmed 30 i 40 kg žita po lancu (1 lanac = 7200 m²).

Ris su risarima plaćali u žitu. Na priliku ako je po lancu rodilo oko 12,5 mtc (1 mtc =s 100 kg) i ako je par risara pokosio 5 - 6 lanaca žita, a ris su uradili iz desetog, zaradili su od oko 6 do oko 7,5 mtc. Itd. Računali su da za godinu dana jednom odraslom čeljadetu jedno/nadrugo (u prosjeku) triba 200 – 250 kg. Žita.

         Dešavalo se da su se katkad risari za ris pogodili opcigom (unprijed utvrđenom količinom pšenice ili novca), najčešće njim se plaćalo žitom, primerice 120-130 kila po lancu, katkad više el manje, već prema tom šta je sve bilo u pogodbi.

 

PROGLAŠENJE POBJEDNIKA TAKMIČENJA RISARA 2015.

Najstariji risar i risaruša koji su dobili nagradu Euro petrol kompanije su Kiralj Ileš i Kiralj Panika, a najmlađi risar i risaruša su Bedić David i Ivković Vesna.

1. mesto Takmičenje risara su Stipan Kujundžić i Juhas Ruža
2. mesto Davor Balažević i Joca Vuković
3. mesto dele sa istim brojem bodova Tikvicki Perica i Poljaković Emera i Dulić Mario i Kovačević Suzana
 

Svaki risarski par dobiva:

1. 1 litru ulja INA maziva i majicu dar IN OIL d.o.o. Subotica

2.  Zahvalnice i medalju – dar Org.odbora Dužijance 2015.

3. majice – dar Credit Agricole banke

4. NS seme odloženo daruje 1 tonu semenske robe

 

Dica risari dobijaju:

Poklon-nagradu, 1000,00 dinara dar firme IC MD logistic
Zahvalnice  i medalje, dar Org.odbora Dužijance 2015.
Majice, dar Credit Agricole banke,
1 litru ulja INA maziva i majicu dar IN OIL d.o.o. Subotica
Kompanija Euro petrol kao podsticaj za učestvovanje, daruje poklon paket - majice, olovke, blokčiće, te Euro petrol proizvode

 

Kompanija Euro petrol je ove godine pripremila darove iznenađenja. Najstariji i najmlađi risar će dobiti po vaučer za 50 litara goriva.

         Najstariji takmičar - risar, Kiralj Ileš  ima 80 godina i više od 30 godina učestvuje u košenju i Kiralj Panika.

         Najmlađi takmičar – risar, Bedić David i risaruša Ivković Vesna.

          

Zafaljivamo domaćinima Takmičenja risara, i svima koji su radili na bilo koji način u pripremanju i organizaciji ove naše divne manifestacije. Pozivamo na binu domaćina Takmičenja risara 2015, Stipana i Blaženku Šarčević, koji su dali svoju njivu da bi se takmičenje ove godine održalo. Direktor Organizacijskog odbora Dužijance 2015. Marinko Piuković će im uručiti darove, kao znak zahvalnosti, ali i uspomenu na ovaj dan:

 

Spisak sponzora Takmičenja risara 2015

Zahvaljujemo se:

Gradu Subotici,
Autonomnoj  Pokrajini Vojvodini,
Veleposlanstvu Republike Hrvatske u Beogradu,
Gradu Zagrebu,
Hrvatskom nacionalnom vijeću,
Credit Agricole banci
Generali osiguranje
IN OIL d.o.o. Subotica- INA maziva
Kompanija Euro petrol Subotica
Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo
JKP „Vodovod i kanalizacija“
Kompaniji D.O.O.“Agria“
Javno preduzeću „Palić – Ludaš“
„Elektrovojvodina“
JKP „Čistoća i zelenilo“
 „IC MD logistic“
Zemljoradnička zadruga “STOVET” Stari Žednik
Zemljoradnička zadruga “Salaš 024” Subotica
“FRUIT bar”  Subotica
Joso Miković
Pajo Đurašević
Mijo Tadić
Joso Mačković
Vatrogasna četa Žednik
NIU „Hrvatska riječ“ – medijskom sponzoru „Dužijance 2015“

i Grgo Bravar

 

Tagovi: 

Više o ovoj temi...

Centralna proslava Dužijance okončana je uručenjem hleba od novog žita, gradonačelniku Subotice Jene Maglaiju. Hleb su uručili ovogodišnji bandaš Nikole Bašića i bandašica Martina Ivković.  

Ceremonija je počela svečanom povorkom kojoja je krenula iz crkve Svetoga Roka do Katedrale Svete Terezije gde je održana svečana misa. Nakon toga povorka se kroz grad uputila do centralnog Trga. U povorci su bili risari predvođeni sa ovogodišnjim pobednicima Stipanom Kujundžićem i Ružom Tumbas, kao i članovi kulturnih društava obučeni u tradicionalne narodne nošnje. Vrhunac svečanosti je bio predaja hleba od novog žita Gradonačelniku Subotice, Jene...

detaljnije
Post date: Pon, 10.08.2015 - 11:11

Danas je održana centralna proslava Dužijance. U foto galeriji detalji sa ispraćaja bandaša i bandašice iz crkve Svetog roka i misa u katedrali 

Post date: Pon, 10.08.2015 - 01:30

U okviru centralne proslave ovogodišnje Dužijance danas je održano svečano polaganje venaca od žita na spomenik Risaru i spomen-bistu Blaška Rajića koji se nalazi u parku ispred Gradske kuće. Nakon toga je na Gradskom Trgu održana Skupština risara i nastup folklornih ansambala „Dužijanca“. 

Post date: Ned, 09.08.2015 - 01:37

Večerašnjom proslavom počela je centralno obeležavanje Dužijance. Na Trgu ispred Gradske kuće priređeno je Tamburaška veče i predstavljani su ovogodišnji bandaš i bandašica, Nikola Bašić i Martina Ivković kao i  izbor njihovih pratilaca. 

Post date: Sub, 08.08.2015 - 08:49

Književna večer Katoličkog društva za kulturu, povijest i duhovnost "Ivan Antunović" svake je godine prva priredba u središnjem dijelu manifestacije Dužijance.

Ove godine održana je 6. kolovoza u 19 sati u HKC "Bunjevačko kolo". Riječi pozdrava okupljenim gostima uputio je Lazar Cvijin, rizničar Društva. Prigodno izlaganja odnosno pregled djelovanja Društva u proteklih 25 godina iznio je mons. Stjepan Beretić.

U okviru ove priredbe dodijeljene su i nagrade Društva: s. Eleonori Merković, redovnici, Udruzi "Naša djeca" i brojnoj obitelji Miroslava i Mirjane Šarčević. Nagrade je obrazložio i uručio dr. sc. Ivica Ivanković Radak, tajnik Društva.

Senka Davčik je potom pročitala...

detaljnije
Post date: Pet, 07.08.2015 - 13:57
Custom Search