Jezero Majdan na Kelebiji je smešteno usred zimzelene šume, pa time i idealno mesto za izlete, a leti za kupanje, što Subotičanima i te kako nedostaje. Zbog toga je u dve godine pripremanom prostornom planu područja posebne namene „Subotičke pustare i jezera”, u kom se Pokrajinski zavod za urbanizam bavi uređenjem, zaštitom i čuvanjem prirodnih vrednosti subotičke okoline, pažnju javnosti za sada privukao samo podatak da bi Majdan trebalo da bude zatrpan.
Subotičani su predlog ljutito dočekali, smatrajući da nema opravdanja da se Majdan isuši. Nakon toga, usledio je (nezvaničan) odgovor a da će plan u tom delu biti promenjen i da neće doći do njegovog zatrpavanja. O čemu je zapravo reč, „Politika” je pokušala da sazna od autora pomenutog prostornog plana.
Inženjer pejzažne arhitekture Slavica Pivnički, vodeći planer za infrastrukturu u JP „Zavod za urbanizam Vojvodine”, koje je bilo angažovano na izradi prostornog plana, objašnjava da je u javnosti pojednostavljeno „pročitano” predloženo rešenje za Majdan.
– Projekat rekultivacije treba da odredi šta će biti zatrpano, ali to svakako ne bi obuhvatilo čitavo jezero. Ovde je potrebno uraditi biološku i tehničku rekultivaciju, pošto je iskopavanjem na Majdanu uništena vegetacija. Osim toga, potrebno je urediti prostor, postaviti klupe i kante za smeće, jer sada izletnici za sobom ostavljaju otpad i čitav prostor je neuređen. Rekultivacija prostora je obaveza i po Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji predviđa da se prostor mora obnoviti – kaže Pivnički.
Tehnička rekultivacija podrazumeva zasipanje zemljom vodenog ogledala i postojećih iskopa, a biološka sadnju autohtonih biljnih vrsta.
Nakon što je plan izrađen, sve primedbe javnosti, ali i samog nosioca plana razmatrane su na javnoj sednici pokrajinske komisije za planove. Pošto je čula obrazložene primedbe, komisija će na zatvorenoj sednici doneti konačnu odluku, a očekuje se da se to dogodi naredne sedmice. Na osnovu odluke komisije, radio bi se i plan rekultivacije prostora, pa prema tome još nije donesena konačna odluka da li će i u kojoj meri Majdan biti zatrpan.
Pivnički podseća da stanovnike Kelebije, ali i Subotice, ovaj prostorni plan nije ostavio bez jezera, a reč je o (za većinu) zaboravljenom Kelebijskom jezeru, koje je sada isušeno jer je uzvodno postavljena ustava.
– Mi smo u planu predvideli oživljavanje ovog jezera, a to su ustvari dva jezerca. Posebno, što je i Mesna zajednica Kelebija izrazila spremnost da učestvuje u uređivanju jezera koje je bliže naselju. Sa stanovišta Zavoda za zaštitu prirode, značajno je vraćanje vode u ova jezera, jer su ona staništa retkih divljih vrsta, osim toga imaju glinenu podlogu, pa ne bi crpeli vodu iz tla kao u slučaju Majdana – objašnjava Pivnički.
Funkcioniše kao arteski bunar
Veštačko jezerce na Majdanu nastalo je pre više od tri decenije kao posledica graditeljskih potreba. Iskopavanjem peska unutar Kelebijske šume, prostor je postepeno punila voda i formiralo se jezero. Pošto uokolo nema zagađivača, ono je postalo kupalište. Međutim, pojednostavljeno rečeno, Majdan funkcioniše kao arteski bunar koji iscrpljuje podzemne vode i tako negativno utiče na okolni biljni svet.
