Izložba vizualnih radova "U zrcalu" autora Zvonka Sarića i Viktora Jurige otvorena je sinoć (petak, 17. travnja) u galeriji Otvorenog sveučilišta.
Izložbu je otvorio književnik Boško Krstić. U muzičkom delu otvorenja sudjelovala je grupa Wooden Ambulance.
*
U nastavku prilog, govor, Boška Krstića.
Ovde je nekada bila Vojnić kurija, jedna od retkih baroknih građevina stare Subotice, srušena u bombardovanju u Drugom svetskom ratu. Tako je izgubljena prilika da uz Srpsku pravoslavnu crkvu i Franjevački samostan grad sačuva nešto svoje barokne graditeljske prošlosti. Na njenom mestu izgrađen je Radnički dom – korbizjeovska zgrada velikih nada, a pokazaće se i iluzija i zabluda. Uz Gradsku kuću, možda i nema zgrade u kojoj je boravilo više Subotičana: na kursevima šivenja i jezika, kulturnim i političkim tribinama, skraćenim osnovnim školama za odrasle, fakultetima za mlade, bisokopima. Ali, i raznim komitetima, odborima, obračunima i prevratima. Pa i izložbama.
Čudo zvano fotografija zapretilo je svojevremeno da će potisnuti slikarstvo i postati apsolutna istina. Ali, fotografija može da bude uzbudljivo i verno svedočanstvo o nekom događaju, a i najgori falsifikat. Moguće je snimiti jednu stranu naizgled mirne ulice kojom prolazi žena s detetom u kolicima, a da se ne vidi kako na drugoj strani buldožeri ruše zgradu, ili se bije gomila siledžija, ili lopov otima tašnicu nekoj starici, automobil naleće na biciklistu. Ili, nedajbože, neke, još gore scene.
Vrhunske domete u manipulaciji fotografijom dosegli su agitpropovci raznih režima s velikim nadahnućem naknadno menjajući sastave centralnih komiteta, režirajući susrete ljudi koji se nikada nisu sreli, dokaze za, dokaze protiv. Ma šta su hteli. Tek savremene elektronske tehnike pružaju ogromne mogućnosti ovakvog nazovi „snimanja“, ali to nije dokaz nove snage fotografije već njenog konačnog sumraka kao vernog svedočanstva i dokaza.
Trebalo joj je pomoći. I ma koliko se činilo da će svojevremeno fotografija uništiti sliku i slikarstvo, zarad sopstvenog opstanka dobra fotografija se morala vratiti baš slici i slikarstvu. Umetnosti!
Danas sve te pokušaje trpaju pod naslov „umetnička fotografija“, ali ima tu svega. Prezrena je stara fotoideologija: fokus, ekspozicija, svetlost, zlatni presek, kadar. Pa nastale fotomontaže, solarizacije, osvetljenja i zatamnjenja, ispravljanja i iskrivljavanja, na kraju i lomografija, snimanje nemogućih kadrova, čudnih poza, apa-drapa. Bitno da je neobično.
Šta ipak pravu umetničku fotografiju razlikuje od drugih? Pa pre svega ideja.
Ova izložba Viktora Jurige i Zvonka Sarića sublimira prošlost, i ove zgrade i nas, pa i više toga. Radnički dom je uvek bio pun ljudi, ali ne i na ovim fotografijama Zvonka Sarića. Sve je pusto, tiho, kao napušteno. Ali samo prividno. Jer ako bolje zagledamo, spazićemo po pustim hodnicima i ćoškovima Radničkog doma nas same, ili bar deliće nas u igri ogledala, lucidnoj ideji Viktora Jurige, Sarićevog kompanjona u pripremi ove izložbe. Ali samo delove nas, deliće, koliko se već ogledaju u nepravilnim oblicima ovog kaleidoskopa prošlosti. Drugi su naši delovi na drugim mestima, na nekim drugim ogledalima. Ali i ovo što danas vidimo ili ćemo tek videti, svedoči o nama kao svedocima zbivanja u Radničkom domu i oko njega, nama učesnicima, našim zaslugama ali i odgovornosti za sve što nam se događalo. Nisu to dokumenta za utvrđivanje našeg minulog rada i dela, ili možda sud o našoj ulozi u maloj gradskoj istoriji, ali su iskra podsećanja na prošli život. A šta će ovi izlomljeni delići nas samih izazvati u nama, to ćemo znati samo mi kada se spazimo u ogledalima. Svako za sebe i u sebi. Ta nepredvidivost, šta će se zbiti između svakog gledaoca i svake od ovih slika, koje će emocije poteći iz nas i iskrsnuti ponovo već zaboravljeni trenuci, najuzbudljiviji su trenutak ove izložbe.
Ovo je izložba jedne ideje. Ideje Zvonka Sarića i Viktora Jurige. Ali, verujem, i naših ideja koje će blesnuti kad spazimo deliće nas samih u pravilnim krhotinama zrcala na ovim fotografijama sada već starog Radničkog doma. Na svim izložbama posetioci gledaju slike. Na ovoj i slike posmatraju posetioce. Čestitam autorima, a vama hvala na pažnji.
