Blaško Stantić, dogradonačelnik, primio je danas delegaciju monitoring misije EU u pratnji predstavnika državnih organa i tom prilikom da odgovore na pitanja vezana za stanje i korišćenje prava nacionalnih manjina u gradu. Prof. dr Reiner Hofmann, EU ekspert, se interesovao za upotrebu jezika nacionalnih manjina u lokalnoj samoupravi, o odnosima između pripadnika različitih nacionalnih zajednica, o incidentima sa nacionalnim predzanakom u gradu itd...
Tokom dana članovi monitoring misije će imati odvojene razgovore i sa predstavnicima nacionalnog saveta Mađara, Hrvata i Bunjevaca.
Ostali članovi delegacije su bili:
- Manuel Munteanu, Evropska komisija
- Gordana Arackić Nikolić, Delegacija EU u Srbiji
- Biljana Marković, Uprava za ljudska i manjinska prava
- Nataša Mrdak, prevodilac
***
U dodatku je pripojen izveštaj koji je zaprravo rezultat misije ekspertskog ocenjivanja, koju je organizovala Delegacija EU u Srbiji, 14-18. marta 2011. U nastavku jedan deo iz uvodnog dela:
*******
Sažeti pregled
Posle pada režima Slobodana Miloševića u oktobru 2000, u Srbiji je otpočeo proces demokratizacije, što je, istovremeno, otvorilo nove mogućnosti u pogledu zaštite nacionalnih i etničkih manjinskih zajednica. Godine 2003, kada je još uvek bila u državnoj zajednici sa Crnom Gorom, Srbija je postala članica Saveta Evrope i ratifikovala je svoje ključne dokumente vezane za ljudska i manjinska prava, kao što su Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina i Povelja o regionalnim i manjinskim jezicima. Takođe, kada je reč o Evropskoj uniji, Srbija učestvuje u procesu stabilizacije i pridruživanja od 2001; ovaj proces je poslužio kao korisno sredstvo za unapređivanje svakodnevnog života etničkih zajednica, putem pisanja godišnjih izveštaja o napretku. Uzimanje u obzir etničkog diverziteta se mora shvatiti kao ključni činilac političkog programa, pošto Srbija spada u zemlje sa etnički najheterogenijim populacijama u Evropi. Prema popisu stanovništva iz 2002. godine, manjine čine 17,14% stanovništva Srbije, pri čemu su Mađari (3,9%) i Bošnjaci (1,8%) najveće etničke grupe.
I zaista, pravni okvir Republike Srbije odražava ovaj diverzitet i naglašava snažno opredeljenje za zaštitu manjinskih grupa i njihovog kulturnog samoidentiteta. U istom smislu, i Venecijanska komisija je pozitivno ocenila Ustav, navodeći da je "njegov sadržaj u potpunosti usklađen sa evropskim standardima, a u nekim aspektima ih i prevazilazi". Međutim, Komisija je istovremeno kritikovala nejasne formulacije nekih ustavnih odredbi, koje mogu dovesti do ograničavanja ovih prava. Ove kritike takođe važe za zaštitu manjinskih zajednica i u određenoj meri su potkrepljene u toku ekspertske misije u Srbiji, od 14. do 18. marta. Još uvek u mnogim sferama postoji jaz između zakona na papiru i njegove valjane primene, što možda nije problematično samo u pogledu manjinske zaštite kao takve, već i dovodi do opšte nedoumice oko principa vladavine prava. Glavni zaključci i odgovarajuće preporuke, koji će biti dalje temeljno obrazloženi, podeljeni su na sledeće delove: Opšta zapažanja; Učešće; Obrazovanje; Bezbednost/ Mere afirmativne akcije.
Opšta zapažanja
Unapređivanje svesti
Unapređivanje svesti o etničkom diverzitetu, kao i o pravnim instrumentima kojima se jača očuvanje različitih identiteta, od najveće je važnosti za usvajanje pojma diverziteta. Unapređivanje svesti ima različite dimenzije koje se preklapaju i doprinose manjinskoj zaštiti na centralnom i regionalnom nivou, ali i od strane manjinskih predstavnika. Opšti problem kojim unapređivanje svesti treba da se pozabavi je pomenut u gornjem tekstu: iako je Srbija primenila pravne i institucionalne okvire za zaštitu prava lica koja pripadaju nacionalnim manjinama, odgovarajuće sprovođenje ovih prava i dalje zavisi i zavisiće od onih koji su zaposleni u državnim institucijama. Misija ekspertskog ocenjivanja u Srbiji je pokazala da još uvek ima mnogo prostora za poboljšanja kada je reč o nivou znanja i svesti državnih službenika i državnih predstavnika o manjinskim pravima i zahtevima manjinskih zajednica. Međutim, isto važi i za predstavnike manjinskih grupa u odgovarajućim savetima nacionalnih manjina, čiji članovi izgleda nisu uvek u potpunosti svesni svojih prava garantovanih zakonom, kao što je iniciranje usvajanja zakona na polju obrazovanja, predlaganje nastavnih planova i programa za osnovno i srednje obrazovanje Nacionalnom savetu za obrazovanje, ili definisanje strategije za kulturni razvoj manjine. Predstavnici nekih saveta nacionalnih manjina su rekli da još uvek prikupljaju znanja o svojim pravima koja su navedena u Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, ali nisu umeli da navedu konkretne programe pomoći koje državne institucije ili nevladine organizacije nude.
Konačna dimenzija široko shvaćenog unapređivanja svesti utiče na sferu medija u Srbiji. Mnogi ispitanici su rekli da je - što se tiče lokalnih medija- uključivanje etničkih manjina i pažnja koja im se posvećuje u suštini zadovoljavajuće u regionalnim/ lokalnim radio i TV programima. Ipak, ovo nije slučaj sa medijima na nacionalnom nivou. Naročito su predstavnici nevladinih organizacija izrazili zabrnutost zbog etničke distanciranosti, a ponekad čak i govora mržnje u nacionalnim medijima. Takođe, postoji potreba da se srpska populacija preko medija upozna sa manjinskim zajednicama i institucijama za zaštitu manjina: prema nekoliko anketa, kako tvrde nevladini predstavnici, veliki delovi srpske populacije ne vide etničke Albance kao građane Srbije.
Slično tome, predstavnici međuetničkih saveta na opštinskom nivou tvrde da u Srbiji postoji malo svesti o njihovim aktivnostima. Sasvim je jasno da je ovo jedna dimenzija koja se ne sme zaobići i kojoj se mora shodno tome pristupiti.
Kratkoročna preporuka:
• Sačiniti sveobuhvatni osvrt na sudsku praksu Ustavnog suda u pogledu zaštite manjina. Takva pravna analiza još uvek nedostaje, a bila bi vrlo dobra smernica za tumačenje zakonskih propisa na polju manjinskih prava.
Srednjoročne preporuke:
• Razviti strategiju za obuku funkcionera političkih stranaka i državnih službenika na centralnom i regionalnom nivou o manjinskim pravima u Srbiji.
• Ponuditi više programa pomoći i regionalno koordinisanih obuka za manjinske grupe, uz uključivanje nevladinih organizacija, i proširiti već postojeće instrumente u ovom pogledu.
....
