Zašto je to dobro?
Pitanje je koje je uputila mnoštvo puta na press konferenciji, pomoćnica gradonačelnika, Ljubica Kiselički, dr Tamašu Korhecu, predsedniku mađarskog nacionalnog saveta, jednom od koautora Zakona o nacionalnim savetima, ilustrujući sa velikim brojem aktuelnih primera snagu člana 5. dotičnog zakona kao faktički pravo VETA da se neko izabere i ili ne izabere u institucije koje su proglašene od interesa za neku nacionalnu manjinu. Ova tema je do sada bila spomenuta na par mesta, (pogledati ovde i ovde) a sada je predstavljena i medjima u Gradskom press centru. Sama ova činjenica da je dotični zakon prošao svojevremeno glasanje u Skupštini Srbije znači da ga tamo niko relevantan nije pročitao odnosno da se ministar koji je to pripremio verovatno nije mešao u svoj posao, jer se sada u primeni tog zakona vide sve manjkavosti i apsurdi koji mogu da proizilaze iz njega...
G. Korhec je reagovao na ovaj "press" kroz odgovore na pitanja novinara Zlatka Romića na prijemu povodom 140 g. MKC Nepker., videti ovde.
U nastavku je press materijal
Neiskren nastup predsednika MNS
Kvalifikacije bez argumenata
Nijedan konkretan odgovor zašto je Zakon o NS, ovakav kakav je, dobar?
Teze dr Tamaša Korheca da se napada na MNS nemaju nikakvog osnova. Za mene su zahtevi i ogromni apetiti MNS samo posledica jednog sumanutog zakona nezabeleženog u istoriji civilizacije. Osnovni problem u Vojvodini, u mešovitim sredinama, je primena Zakona o nacionalnim savetima, koji je svojom suštinom suspendovao građansku državu.
Primenom ovog zakona Subotica je dobila u svim srednjim školama koje su sve proglašene za škole od posebnog nacionalnog interesa za Mađare, perspektivu da će samo kadrovi SVM-a biti postavljani za direktore i da će sve predstavnike u školskim odborima ispred redova lokalne samouprave birati predstavnici SVM-a. Moje pitanje dr Tamašu Korhecu - Zašto je to dobro?
Ono što su izborile silne generacije naših predaka na ovim prostorima, i ono što je već 60 godina tekovina svih građana u Vojvodini, tu mislim na pripadnike svih nacionalnosti - da budemo jednaki i ravnopravni građani, izbrisano je članom 12, stav 5 Zakona o Nacionalnim Savetima («Službeni glasnik RS» br. 72/2009) gde stoji da u ustanovama u kojima se u većini odeljenja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine ili za koje je utvrđeno da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu, Nacionalni savet daje prethodnu saglasnost za izbor direktora ustanova. Ovo praktično znači pravo veta nacionalnog saveta nacionalne manjine na izbor direktora u školama u mešovitim sredinama gde se u većini izvodi nastava na srpskom nastavnom jeziku, ako nacionalni savet odluči da tu školu proglasi za školu od posebnog značaja za nacionalnu manjinu. Ovo za mnoge mešovite sredine znači stavljanje škola sa većinskom nastavom na srpskom nastavnom jeziku pod tutorstvo nacionalnog saveta koji je svojim diskrecionim pravom (nikakvim objektivnim parametrima) proglasio školu za ustanovu od posebnog značaja za nacionalnu manjinu. Moje pitanje dr Tamašu Korhecu - Zašto je to dobro?
Nisu određeni kriterijumi na osnovu kojih nacionalni savet proglašava da je određena ustanova od posebnog nacionalnog interesa za nacionalnu manjinu. To je isključivo diskreciono pravo nacionalnog saveta. (čl. 15 stav 3 ovog Zakona kaže da ako je broj ustanova veći od četiri, onda se može proglasiti najviše jedna četvrtina. - ovaj uslov se odnosi samo na broj ustanova, što ne može biti suštinski kriterijum). Moje pitanje dr Tamašu Korhecu - Zašto je to dobro?
U strategiji obrazovanja MNS, koju je još u prošlom sazivu lokalnog parlamenta iznela Jo Horti Livia, stoji da je u školama koje su od posebnog nacionalnog interesa za Mađare cilj ne samo školovanje na mađarskom jeziku, već i obrazovanje u duhu mađarske kulture. U Subotici, sem u Gimnaziji "Kostolanji Deže", u kojoj je nastava samo na mađarskom nastavnom jeziku i čija je osnivačka prava pre dva meseca preuzeo MNS, u svim ostalim školama nastava se u većini izvodi na srpskom nastavnom jeziku, a u nekima na hrvatskom. Pitanje koje se svakom trezvenom čoveku postavlja je sledeće: Zbog čega bi Srbi, Bunjevci, Hrvati, ako su u većini, išli u školu koja sprovodi obrazovanje u duhu mađarske kulture? Mora li škola na to da pristane?
Ako mora, moje pitanje dr Tamašu Korhecu - Zašto je to dobro?
Na sva ova pitanja Zakon o NS ne daje odgovore! Šta ako se Savet roditelja pobuni protiv ovoga "duha" i novonastale situacije? Zašto je pravo MNS saveta da uperi prstom u bilo koju školu u Vojvodini i kaže: "ovo je od posebnog nacionalnog interesa za nas", jače od prava većine u toj školi koji ne mogu da uzvrate i kažu: "mi smo građani Srbije, živimo u građanskom društvu i želimo da se naša deca školuju u duhu građanske države"? Dolazimo do brisanog prostora. Zakon o nacionalnim savetima tu mogućnost prosto nije predvideo, jer čuveni protagonista ovog sumanutog Zakona, gospodin Svetozar Čiplić nije računao da će MNS tražiti da se u Gimnaziji "Veljko Petrović" u Somboru, nastavljaču tradicije srpske Preparandije, koja ima 581 učenika na srpskom i 36 učenika na mađarskom jeziku, učenici školuju u "duhu mađarske kulture", MNS ima pravo veta na izbor direktora škole, a sva tri člana školskog odbora predlaže MNS. Moje pitanje dr Tamašu Korhecu - Zašto je to dobro?
Učenici Gimnazije "Svetozar Marković" u Subotici u kojoj se 712 učenika školuje na srpskom jeziku, 92 na hrvatskom, a 213 na mađarskom, takođe moraju po Zakonu o nacionalnim savetima da se obrazuju u ovom "duhu", da im na izbor direktora MNS ima pravo veta, a da sva tri člana školskog odbora ispred lokalne samouprave pradlaže MNS. Moje pitanje dr Tamašu Korhecu - Zašto je to dobro?
Školski odbor ove Gimnazije je ovakvu "ponudu" odbio, jer se u školi samo 20% učenika školuje na mađarskom nastavnom jeziku. Učinio je to i školski odbor Politehničke škole. Zakon, međutim, ne predviđa zahvaljivanje na ponudi. Šta dakle, dalje? Kako će država Srbija sada sankcionisati najnormalniju, civilizacijski zrelu potrebu roditelja, profesora i učenika da se školuju u duhu građanske države, a ne u duhu mađarske kulture? Kako po gospodinu Čipliću ili gospodinu Korhecu treba da izgleda kazna za takve neposlušnike? Za škole od posebnog nacionalnog značaja za MNS proglašene su sve srednje škole u opštinama Subotica, Senta, Bačka Topola, Kanjiža, Bečej, Ada. Zatim još Gimnazija «Svetozar Marković» Novi Sad, Gimnazija u Zrenjaninu, Gimnazija «Veljko Petrović» Sombor. Naravno i većina osnovnih škola iz ovih opština kao i opštine Mali Iđoš u kojima se nastava izvodi i na mađarskom nastavnom jeziku. Na ovaj način je pod tutorstvo SVM, odnosno MNS stavljeno preko
30 000 mladih ljudi u Vojvodini. Većina od njih se školuje na srpskom nastavnom jeziku. Moje pitanje dr Tamašu Korhecu - Zašto je to dobro?
Identična je situacija sa ustanovama kulture. Za ustanove od posebnog nacionalnog interesa proglašavaju se i one osnovane pre pet godina i one pre 50 i one pre 120. Zamislite da vam neko u vašoj pedesetoj godini dođe i kaže: Ja sam te sad usvojio i ja ću određivati šta ćeš ti da radiš, bez ikakve obaveze da te izdržavam, ili materijalno pomažem. Moje pitanje dr Tamašu Korhecu - Zašto je to dobro?
-
Podsećam da je na izbore za MNS izašlo približno 11000 građana Subotice što je negde oko 7,6%. Može li neko sa ovakvom podrškom iza sebe da uzme kadrovsku politiku celokupnog srednjeg školstva, budućnosti našeg grada, pogotovo ako se 2/3 tih mladih ljudi školuje na srpskom ili hrvatskom jeziku? Ovo je nezabeležen presedan u svetu i takav zakon ne postoji ni u jednoj zemlji EU. 92% naših građana je eliminisano iz školskih odbora koje u drugim gradovima države zastupa lokalna samouprava. Zašto je lokalna samouprava drugih gradova u Srbiji važnija od lokalne samouprave Subotice, Sente, Ade? Ovim se zakonom u potpunosti istiskuje građanski duh. U Gimnaziji u Senti već više od godinu dana ne može da se izabere direktor za koga je i kolektiv i lokalna samouprava i školski odbor, jer se ta osoba ne sviđa nekome iz SVM i NS Mađara ne daje saglasnost na ovakvo kadrovsko rešenje. Postupak za izbor direktora se ponavlja po sedmi put! Moje pitanje dr Tamašu Korhecu - Zašto je to dobro?
Zahtev lokalne samouprave Subotice će biti hitna promena Zakona o nacionalnim savetima i preispitivanje ustavnosti njegovih odredbi. To već i nije samo naš zahtev. Tražimo da se za nacionalne manjine uvedu najviši standardi koji važe za manjine u zemljama EU. Ni mrva manje od toga! Čak ako bi se našao zajednički sadržalac za sve pozitivne propise o nacionalnim manjinama matičnih zemalja svih manjina koje žive u Srbiji, nikada ne bismo mogli doći do ovakvih pogubnih propisa po funkcionisanje lokalnih samouprava.
Trenutno država Srbija izdvaja ogromna sredstva za funkcionisanje NS, koje oni troše uglavnom na plate svojih funkcionera. U Mađarskoj, na primer, je ukinuta fondacija za nacionalne i etničke manjine zbog racionalizacije. Osnovana je zajednička fondacija Wekerle za sve nacionalne manjine i civilne organizacije, koja samo finansira programe. Moje pitanje dr Tamašu Korhecu - Zašto je to dobro?
Druga tema press konferencije.
Sledeći utorak, 25. X 2011 se zaključuje konkurs za dodelu sredstava u kulturi, po projektima.
Konkurs je objavljen Sl. listu Grada Subotice 4.X 2011. i tekst konkursa se nalazi na sajtu subotica.rs
Biće podeljeno oko 18 000 000 dinara.
::
