Država ne zna šta ima
Očito da država nije ni upoznata šta sve poseduje i namerava da proda višak nevraćene imovine, uglavnom poljoprivredno zemljište, šume i građevinsko zemljište, a bivšim vlasnicima da da simboličnu odštetu, kaže Milan Uzelac.
Članovi predsedništva Udruženja za povrat oduzete imovine za Suboticu sa okolinom najavili su da će sve primedbe na novi nacrt zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju poslati Vladi Srbije, jer su nezadovoljni predlogom države. Vlasnicima nacionalizovane imovine je neprihvatljivo što im se umesto poljoprivrednog i građevinskog zemljišta, stanova, kuća, poslovnih prostora nude obveznice koje će vredeti od 2015. godine i isplačivaće se narednih 20 godina od 10 do 20 odsto od oduzete vrednosti.
Milan Uzelac, Ružica Lipozenčić, dr Vasa Isakov, Magda Sabo, Ema Palfi i Vesko Gostimirović kažu da su od 1997. godine već nekoliko puta bili blizu cilja i dobrog zakona, međutim, sve bi uvek "palo u vodu".
- Kada smo pre mesec i po dana bili u Skupštini Srbije na predstavljanju nacrta zakona oštećeni građani su izviždali podpredsednika Vlade Božidara Đelića. Predstavnik Evropske unije je tada rekao da EU neće prihvatiti formalno obeštećenje, već se od Srbije traži istinsko ispravljanje nepravde koju su sve zemlje u tranziciji odavno ispravile. Kod nas se to čini na pritisak, iako bi to dovelo do jačanja srednjeg sloja građana i omogućilo investitorima da lakše odluče da li da ulažu ili ne - kaže predsednik subotičkog Udruženja za povrat imovine Milan Uzelac.
Prema njegovim rečima u subotičkoj opštini oduzeto je više od 3.500 hektara zemlje, ali se ne zna tačan broj stanova, poslovnih prostora i fabrika, pošto nisu svi oštećeni građani članovi Udruženja. Milan Uzelac kaže da su Subotičani u kontaktu sa Somborcima i Novosađanima koji su takođe nezadovoljni nacrtom zakona.
- Najnoviji nacrt predviđa da se vrati samo ono što postoji, što nije prodato. Tako se štiti pravni kupac, ali država zapravo uopšte ne zna šta sve ima. Kada je 2005. godine donet zakon o evidentiranju svi smo iz Istorijskog arhiva uzeli podatke i poslali u Beograd misleći da će biti napravljena kompletna slika oduzete imovine, ali to nije urađeno. Sada za ono čega nema hoće da nam daju obveznice za koje su unapred ukupno predvideli 200 milijardi dinara, - kaže Uzelac.
U Udruženju kažu da će početkom septembra održati Skupštinu i da još uvek nemaju podatak kada će i u Subotici biti održana javna rasprava, iako je bilo reći da će rasprave biti organizovane u svim većim gradovima. Vesko Gostimirović kaže da država plaši narod pričama o velikom izdvajanju novca, koji je navodno približan petogodišnjem budžetu za poljoprivredu.
- Predviđeno je da svi ponovo podnesemo sva dokumenta uz plaćanje administrativne takse i navodi se da je neplaćena administrativna taksa uslov za odbijanje zahteva za povraćaj imovine. Mnogi članovi Udruženja su u jako teškoj situaciji, nezaposleni su i nemaju novca da plaćaju taksativne potrebe države, - kaže Gostimirović.
Ne sme biti razlike u zakonu za crkve i građane
- Velika nepravda je učinjena, jer je pre tri godine donet zakon o vraćanju imovine crkvama, a onda da bi ga ipak stopirali, neko se setio da traži od Ustavnog suda procenu ustavnosti tog zakona i utvrđeno je da je ustavan. Oko 40 odsto imovine je već vraćeno crkvama. Zakoni nisu jedinstveni, mada ne bi smelo da bude drugačije prema građanima nego što je prema crkvama, - kaže Milan Uzelac.
