Subotičani podstiču eksploataciju sunca, vetra i zemlje
Ugradnjom se postižu ogromne uštede, ali većina privrednika nema novca ni za osnovne potrebe. Vetrogeneratori su najskuplji, kaže profesor dr Jožef Njerš.
Zbog teške ekonomske situacija u privredi, poljoprivredi i drugim oblastima Subotica, ali i svi drugi gradovi u zemlji, nisu u mogućnosti da spoje dobro i korisno i "klasične" izvore energije zamene obnovljivim. Iako bi uz pomoć sunca, vetra, geotermalnih izvora i biomase mnoga posrnula preduzeća mogla da uštede puno novca većina nije u mogućnosti da priušti ono što se očekuju od svih koji žele u Evropsku uniju.
Međutim, subotički stručnjaci, grad i pojedinci odlučili su da podstiču sugrađane da ipak osmisle kako da od prirode uzmu najbolje i život učine kvalitetnijim i lagodnijim.
Doktor Jožef Njerš, profesor na Visoko tehničkoj školi ove godine organizuje treću Međunarodnu konferenciju na kojoj će 11. marta u Gradskoj kući predavanja o novim otkrićima u oblasti obnovljivih izvora energije održati 26 predavača iz Rumunije, Mađarske i Srbije. Razmena iskustava u Subotici uvrštena je i u svetski kalendar naučnih predavanja na ovu temu.
- Predstaviću matematički model za optimizaciju kompletnog grejnog i rashladnog sistema na bazi toplotne pumpe. To je nešto sasvim novo i uspeli smo da nađemo svega još jednu sličnu definiciju u svetu. Jako malo ljudi se bavi time, a reč je o energetskom procesu sa maksimalnom eksploatacijom energije. Samo objavljivanje otkrića nije dovoljno da bi došlo do njegove primene. Svi koji se bavimo takvim istraživanjima smo uvek spremni da ih primenimo, ali, nažalost nema novca. To su skupe investicije, mada se uloženi novac brzo vraća. Situacija u celoj zemlji je takva da privrednici nemaju ni za osnovne potrebe - kaže profesor Njerš i dodaje da dok Švedska, Australija i Portugal obnovljive izvore nergije iskorišćavaju preko 30 odsto Srbija to čini manje od jednog procenta.
Prema rečima dr Jožefa Njerša kada je u pitanju vetar "stojimo na apsolutnoj nuli, jer ne postoje vetrogeneratori". Kod toplotnih pumpi ipak ima napretka, jer su ljudi počeli da shvataju i prihvataju način korišćenja geotermalne energije.
- Ljudi su bili skeptični, mada sam za 30 godina rada mnogim sugrađanima u domaćinstva i preduzeća ugradio toplotne pumpe koje prave uštedu preko 65 odsto. Za sunce ime zainteresovanih, ali su ti sistemi prilično skupi, a period vraćanja uloženog je znatno duži. Ugradnjom toplotne pumpe za najviše četiri do pet godina može se očekivati dobitak - kaže dr Jožef Njerš.
Član Gradskog veća za privredu Laslo Karai kaže da je šteta što se obnovljivi izvori energije ne koriste više u gradu, jer gradnja u Subotici počiva na starim metodama, što znači da nema dovoljno dobre izolacije i efikasnog korišećnja energenata, a što se najviše oseti zimi.
- Treba samo krenuti od vrata i prozora i za početak bi bilo dobro da ih ugrađujemo na drugačiji način koristeći mogućnosti koje nudi energetska efikasnost. Srbija od svih obnovljivih izvora energije koristi šest odsto od čega je 5,9 odsto putem hidroelektrana. Pozivamo i podržavamo privrednike i zanatlije da razmišljaju u tom pravcu. Subotica ima nekoliko institucija, kao što su Dom "Kolevka" i Gerontološki centar koji koriste ili planiraju da ugrade solarne ćelije, ali kada je vetar u pitanju subotički kraj nije dovoljno pogodan za određene nivoe vetra i investicija je preskupa - zaključuje Laslo Karai.
