Prošlost u svetu simbola
Palatu u kojoj se nalazi Gradski muzej gradio je lekar Mikša Demeter prema projektu braće Vago iz Budimpešte. Ferenc Rajlh je u svojoj velelepnoj kući živeo samo tri i po godine, jer je bankrotirao i njegova imovina je prodata na licitaciji.
Iako je većini Subotičana poznata istorija najlepših palata u gradu zahvaljujući Muzeju savremene umetnosti, Gradskom muzeju i Modernoj galeriji "Likovni susret" za sve koji su želeli da saznaju više o secesijskoj arhitekturi organizovan je oblizak kuće Mikše Demetera, Sinagoge, Gradske kuće i Rajhlove palate. Šetnja kroz prošlost okupila je veliki broj znatiželjenika koji su na poslednjoj stanici vremeplova bili gosti promocije knjige Vladimira Mitrovića "Arhitektura 20. veka u Vojvodini".
Arhitekta dr Viktorija Aladžić kaže da je najamnu platu, u kojoj se sada nalazi Gradski muzej, gradio lekar Mikša Demeter prema projektu braće Lasla i Jožefa Vago iz Budimpešte.
- Zgrada je projektova i izgrađena 1906. godine, a posebno zanimljiv detalj na fasadi su dve ptice okrenute jedna prema drugoj. One su simbol braće Vago i postavljane su na svim objektima koje su projektovali umesto potpisa. U jednoj polovini zgrade se nalazio lekarov dom i ordinacija, a u drugoj su bila dva lokala i štamparija, dok su se stanovi na spratu iznajmljivali - kaže dr Viktorija Aladžić.
O najznačajnijoj secesijskoj građevini u Subotici, Sinagogi, ona kaže da je okupljala oko 5.000 Jevreja koji su novac prikupljali tako što su otkupljivali za sebe stolice. Nekada su na klupama bile pločice sa njihovim imenima.
- Konstrukcija ima svodove od rabic betona, što je bilo unikatno delo. Kupola je duplirana, pa se iznad armirano betonske nalazi drvena. Vitraži su napravljeni u čuvenoj radionici Mikše Rota sa motivima pauna, ruža i lala. Na spoljašnjoj strani ima mnogo elemenata terakote pravljenih u fabrici "Žolnai" u Pečuju. Sedišta na galeriji bila su namenjena ženama, dok su muškarci sedeli u donjem delu - kaže dr Viktorija Aladžić.
Iako nije bila u programu "Secesija u Subotici" zanimljiva i nezaobilazna je i zgrada "Fidelinke" u Dimitrija Tucovića ulici, odnosno nekadašnja austrougarska banka. Projektovao ju je Ferenc Rajlh u stilu bečke secesije 1900. godine. Prema rečima dr Viktorije Aladžić lik Merkura na fasadi i drugi elementi govore mnogo o samom objektu. Merkur je bio bog trgovaca, ali i lopova. Suncokret simbolizuje bogatstvo, a ključ da će novac biti na sigurnom mestu. Kvake su najlepši secesijski detalj koji postoji u Subotici i napravljene su u obliku sfinge koja je čuvar tajni, znači niko neće znati koliko imate novca.
Kada je početkom 20. veka gradonačelnik Karolj Biro odlučio da umesto stare Gradske kuće u stilu baroka izgradi reprezentativnu neobaroknu njegovi prijatelji, poznate arhitekte Marcel Komor i Deže Jakab pobedili su na konkursu "pa se sumnja da izbor nije u potpunosti bio pravičan". Međutim, pred Gradski senat arhitekte su izašle sa projektom u stilu secesije i tvrdnjom da bi takav objekat bio jeftiniji.
- Gradnja Gradske kuće počela je 1908. godine, a sve je bilo završeno 1912. godine. Na pločicama od žolnai keramike su detalji koji pokazuju segmente iz tadašnjeg života Subotice i vidi se koje su biljke sađene ili životinje uzgajane. U Velikoj većnici iscrtane saksije sa biljkama su simbol života i one se nalaze na svim sekeljskim kapijama, a Sekelji su Mađari koji kada grade kuću prvo prave kapiju - kaže dr Viktorija Aladžić.
I čuveni Ferenc Rajhl bio je prijatelj prvog čoveka grada, gradonačelnika Lazara Mačkovića, što je "u to vreme baš kao i danas važan elemenat u životu uspešnih ljudi, pa je čak i stanovao u gradonačelnikovoj palati". Njegova prva molba gradu za izgradnju lične palate je odbijena jer su u gradskoj upravi mislili da objekat nije dovoljno raskošan.
- Podstaknut time 1904. godine gradi veoma raskošnu palatu u stilu secesije i neobičnom organizacijom prostorija. Posle svega tri i po godine je bankrotirao i palata i nameštaj su dati na licitaciju. Novinari su se u to vreme pobunili i zatražili su od grada da otkupi svu njegovu imovinu i pretvori je u muzej što bi bilo fantastično da se i dogodilo - zaključuje dr Viktorija Aladžić.
